У интервјуу за „Дневник” каже да су односи двеју држава на високом нивоу и да је Казахстан спреман да у односу на косовско питање подржи било коју одлуку која одговара српским пријатељима, а која ће бити постигнута у оквиру преговора.
Како оцењујете политичку сарадњу између Казахстана и Србије?
„Веома позитивно. Политички дијалог између наших земаља активно се развија. Лидери наших држава негују веома блиске и поверљиве односе. О томе сведочи и званична посета председника Србије Александра Вучића Казахстану октобра 2018. У оквиру те посете председник Вучић је као главни почасни гост учествовао на 6. конгресу лидера светских и традиционалних религија. Издвојићу и то да је шеф ваше државе пре тога два пута посетио Астану – 2016. године као премијер и 2018. ради учешћа на међународној изложби „Експо – 2018”. Наш председник је пак први пут званично посетио Србију у августу 2016. године. У тако важном питању као што је за српску страну питање Косова, ми смо се увек залагали и наставићемо да се залажемо за територијални интегритет Србије. Спремни смо да подржимо било коју одлуку која одговара нашим српским пријатељима, а која ће бити постигнута у оквиру преговора.“
Међупарламентарна сарадња има важну улогу у ширењу сарадње између земаља. Господине амбасадоре, како бисте оценили ту сарадњу?
„Мислим да је сарадња између парламената двеју земаља на прилично високом нивоу. Постоје међупарламентарне групе пријатељства. Председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић била је у званичној посети Казахстану новембра 2017. године. У блиској будућности планира се посета казахстанских посланика Србији ради сусрета са својим српским колегама. Очекујемо да ће у септембру ове године госпођа Маја Гојковић учествовати на 4. међународном скупу председника парламената земаља Евроазије у Астани, чији су организатори парламенти Казахстана, Русије и Кореје.“
У Србији је комфорно радити
„Признајем да је овде веома комфорно радити: то се пре свега умногоме објашњава добрим односом према нама и подршком руководства Србије. Имамо успостављене пријатељске односе с руководством парламента, администрацијом шефа државе, практично са свим члановима кабинета министара Србије. Одржавамо блиске односе с руководством Војводине и Новим Садом. Шире се контакти амбасаде с домаћим бизнисменима. Веома је пријатно што овде многи људи знају доста о Казахстану, нашем председнику, веома се интересују за догађаје који се одвијају у нашој земљи. Могу рећи да казахстански и српски народ имају сличне црте, као што су гостопримство, дружељубивост и отвореност. Због тога сам уверен у то да ће односи двеју држава бити још јачи и да ће се развијати на добробит наших народа.“
Како се развијају трговинско-економске везе и каква је перспектива?
„Активно радимо на томе да наше трговинско-економске везе буду у складу с високим нивоом односа који имамо у политичкој сфери. То је у директној колерацији с новим задацима о развоју економске дипломатије, које председник Казахстана Нурсултан Назарбајев поставио МУП-у. Имамо добре могућности за продубљивање сарадње у области изградње, пољопривреде, прехрамбене индустрије, туризма и других области. Имамо већ позитивна искуства у заједничком раду у изградњи – конкретно је српска компанија „Енергопројект” реализовала у Казахстану око 30 пројекта, успешно ради новосадска компанија „Ентеријер Јанковић”, на пролеће ће српска компанија „Дана холдингс” у Астани започети изградњу мултифункционалног стамбеног комплекса „БК Тесла Астана”. Наше воћарске компаније на југу Казахстана 2017. године су купиле више од 100 хиљада садница јабуке. Успостављена је сарадња између научних пољопривредних организација Казахстана и Србије. За наше јужне регионе велики интерес представљају савремене технологије за производњу смрзнутих производа, тј. воћа и поврћа. Већ су успостављени контакти, заинтересоване стране разматрају услове срадање. Желим посебно да истакнем да је сада за нас веома важна не толико трговина колико локализација производње у Казахстану, уз привлачење и иностраних технологија и искуства. Бизнисмени Казахстана ће обезбеђивати сировине и финансијски део. Производи се, осим на домаћем тржишту, могу слободно продавати и на тржишту читавог Евроазијског савеза, као и на тржиштима наших суседних земаља, пре свега у Кини и државама Централне Азије. Увек смо отворени за сарадњу у таквом облику.“
Туристи би на Копаоник, Златибор, Београд, Нови Сад
Амбасадор Казахстана Нурбах Рустемов каже да постоји потенцијал за сарадњу и у туризму.
„Мислим да ће становницима у нафтним регионима на западу Казахстана бити интересантно да зими или лети посете српска одмаралишта, Копаоник или Златибор и да се упознају с могућностима градског туризма у Београду и Новом Саду. Природа Казахстана такође је богата разноврсним садржајима за одмор. Добра потпора за развој туризма је и безвизни режим. Потребно је да наше авио-компаније размотре могућност успостављања директне комуникације између наших земаља.“
Шта бисте могли да кажете о казахстанским инвестицијама у Србији?
„Ту можемо поменути куповину ваше компаније ЗГОП од стране велике казахстанске железничке компаније „Интегра Цонструцтион ЗК” 2017. године. Сви услови уговора о куповини тог предузећа су испуњени од Казахстана, укључујући очување домаћих радника. Руководство компаније заинтересовано је за јачање њених перформанси и у наредном периоду ће разматрати моућност уласка на тржиште суседних земаља са својим услугама. Издвојићу и то да наши бизнисмени генерално показују заинтересованост за инвестирање у било који перспективан пројекат у Србији.“
Какви су резултати у области културно-хуманитарних односа, укључујући и ваше планове за развој у тој сфери?
„Пре свега бих истакао два велика пројекта која смо реализовали. То је откривање споменика казахстанском композитору Жамбилу Жабајеву који су открила двојица председника 2016. године и, као одговор с наше стране, отварање улице у част светски познатог проналазача и научника Николе Тесле у Астани. Сматрам да та два догађаја јасно одржавају пријатељски карактер односа између наших земаља. У последње време одржали смо неколико концерата казахстанских извођача да би упознали српску публику с уметношћу и културом Казахстана. И такве активности ће се наставити. Планирамо и организовање изложби казахстанских уметника и преводе књига наших аутора на српски језик.“
Ержебет Марјанов
