Уз облазак сталне поставке српске уметности 18. и 19. века, гости су били у прилици да виде и нову изложбу, која се отвара вечерас поводом Дана Галерије, посвећену Арсенију Теодоровићу и комплетно реконструисаном иконостасу који је један од најзначајнијих сликара на прелазу 18. у 19. век радио за некадашњу српску цркву у Будиму.
Тим поводом они су присуствовали потписивању Акта о донацији уметничких дела између Компаније „Таркет” из Бачке Паланке и Галерије Матице српске, који су потписали управница ГМС-а др Тијана Палковљевић Бугарски и генерални директор „Таркета” Мирослав Окука. На тај начин успешно је окончана сарадња ГМС-а с „Таркетом”, некадашњим „Синтелоном”, започета пре десет година, на обради, конзервацији и представљању јавности вредне уметничке колекције која је проглашена за културно добро Републике Србије.
Премијерка Брнабић оценила је тај догађај као изузетно важан за Републику Србију, прво у људском смислу, јер нам, како је рекла, таквих гестова фали и када би било више људи као што је Никола Павичић, некадашњи директор компаније, као друштво бисмо данас изгледали другачије.
“Колекција коју је „Таркет” донирао Галерији Матице српске вредна је више од 54 милиона динара”, рекла је Ана Брнабић.
“У време када је Павичић био директор „Синтелона” и када је спасао ту збирку од 83 вредна дела, замислите колико је било лако та ремек-дела продати и ником то не пријавити. Затим је и „Таркет” препознао вредност збирке и одлучио да ту приватну колекцију преда Галерији Матице српске да се сачува за будуће генерације. То су примери којима треба да се поносимо, да их показујемо, јер нам такво донаторство и задужбинарство у Србији фали. Још увек законски немамо пореске олакшице, али најмање што је Влада Србије могла учинизи за такву врсту донаторства је да на иницијативу Министарства културе и информисања – и хвала им што су то препознали – из текуће буyетске резерве издвоји 11.640.000 динара и плати порез на додату вредност. Од данас је та вредна колекција ремек-дела власништво Галерије Матице српске и свих грађана Србије.”
Афера око Вулиновог стана
Одговарајући на новинарско питање шта Влада Србије предузима поводом министра Александра Вулина и афере око новца за куповину његовог стана, премијерка Брнабић је рекла да у овој држави постоје институције које се тиме баве и да су их министар Вулин, а и она, позвали да се поново позабаве тим случајем. И председник Србије је, по њеним речима, рекао да се поново отвори истрага и да се сазна да ли је то било уреду или не и да не може она као председница Владе да суди.
“Институције за то задужене морају да истраже све што треба, а свако ће одговарати за оно што не може да се докаже. И основане и неосноване оптужбе могу нанети штету Влади, али се не обазирем на то, док год имамо резултат и док можемо да подржимо такве пројекте, а грађани Србије ће одлучити о томе да ли смо имали резултат или нисмо”, рекла је премијерка.
Премијерка је као два највећа догађаја у култури ових дана издвојила обележавање 170 година Галерије Матице српске и отварање Музеја савремене уметности у Београду, који ће после десет година реновирања коначно бити отворен 20. октобра. Сада ће моћи, како је рекла, да се фокусирају на завршетак радова на обнови Народног музеја у Београду. Она се захвалила председнику Покрајинске владе Игору Мировићу што се толико бави културом јер је то најбољи знак колико нам је она важна и колико се враћа у фокус. По њеним речима, нема одрживог развоја наше земље без таквог фокуса на култури јер немогуће је заборавити културу и надати се да ћемо имати дугорочан и динамичан раст.
Плате, пензије...
На молбу на прокоментарише наводе синдиката да је повећање плата на истом нивоу као оно што је раније смањено, председница Владе је рекла да су плате 2014. године смањене десет одсто, након тога 2015. су повећане четири, а 2016. шест одсто и сада десет, тако да не може да се каже да је то само враћање на старо. У здравству је било два плус пет одсто и сада десет одсто.
“Пензије – оне најмање нису ни смањиване – повећане су 1,25 одсто па 1,75 и сада пет одсто. Како то може бити враћање на старо?”, питала је Ана Брнабић.
Потписивање поменутог уговора и министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је као историјски у домену културе јер је тиме раскошни и богати ђердан ГМС-а обогаћен новим бисером, вредном колекцијом „Таркета” насталом несвакидашњим трудом, залагањем и визионарством некадашњег директора Николе Павичића. Донаторство је, по министровим речима, битно обележје сваке развијене и доличне културе и њене традиције јер, када уметничко благо остане у приватном власништву, протоком времена најчешће се отуђи и нађе на другим местима уместо у култури у којој је настало. Такви гестови враћају донаторство на велику сцену у српској култури и зато је важно да се такви поступци охрабре и, у сарадњи с Владом Србије, изнађу могућности за пореске олакшице компанијама и појединцима који се на такав начин одужују својој култури. Захваљујући се Компанији „Таркет” и Николи Павичићу, Вукосављевић је нагласио да су се на тај начин они сами златним словима уписали у велику грамату српске културе, која током историје припада свима онима који се великим гестовима донаторства својој култури и свом народу одужују на доличан начин.
Тај велики дан за српску културу, по речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, памтиће се како године буду долазиле по томе што се заједнички успело у намери да се сакупи, сачува и обнови једна велика колекција. Он је предочио да је у домену културе управо завршено реновирање родне куће Борислава Михаловића Михиза у Иригу, а да ће бити обновљена и кућа Ђорђа Натошевића у Сланкамену. Када је реч о нашем националном благу у Мађарској, Мировић је указао на заједнички пројекат у Сентандреји, где ће у згради некадашње Препарандије бити смештен Музеј Српске православне епархије будимске. Након обнове објекта, коју финансира мађарска влада, и ми морамо, како је нагласио Мировић, показати своју способност да сачувамо наше вредности.
Изражавајући велико задовољство и захвалност што је та велика донација реализована, управница ГМС-а Тијана Палковљевић Бугарски је указала на то да је то историјски догађај, пре свега због квалитета колекције, али и велики корак унапред, који показује да је наша држава спремна за такве промене и проналазак решења да се пореском олакшицом омогући тако вредан поклон. Матица српска је заснована на идеји доброчинства и филантропије и у години у којој се обележава 170 година трајања њене галерије, добила је тај историјски поклон с 83 дела, међу којима је 19 руских и српских икона насталих од 17. до 19. века, 29 слика, цртежа и скулптура реномираних уметника 20. века и 35 слика великог уметика Петра Лубарде.
Нина Попов
Фото: Б. Лучић
