"Са изузетком Мађарске, Румуније и у одређеном кратком периоду Албаније, у већини случајева су политичка права опадала у ових скоро 12 година колико се тиме бавимо. Разлога је пуно, а најважнији су процеси настанка нација у Босни, Хрватској, на Косову и Метохији и у Црној Гори. Тамо се крше сопствени закони и Устави чиме се обесправљује српски народ", оценио је он.
У Црној Гори, додаје он, већ годинама траје потпуно обесправљивање српског народа, од њихове грађанске неравноправности до тога да чак немају ни право националне мањине иако у ЦГ не постоји национална већина", каже он и додаје да би Срби требало да буду конститутивни народ у Црној Гори , као што су Албанци у Северној Македонији или Срби, Хрвати и Бошњаци у БиХ.
Међутим, он додаје, српски језик и писмо су избрисани, Срби су предмет кампања мржње, њихова црква је обесправљивана, а Закон о слободи вероисповести, донет је на исти начин као и Закон о држављанству.
" Негирају се Срби и Србија и само због њих се доноси тај закон", оценио је Антић у изјави за Тањуг.
Он додаје да у овом моменту имамо нешто "што нисмо од Милошевићевог времена имали, а то је да се власт у Србији солидарише са Србима".
Ипак, сматра Антић, власт не ради довољно.
"Имали смо обећање да ћемо ресетовати односе са Црном Гором што је говорио још (министар) Ивица Дачић пре 5 или 6 година",каже Антић уз оцену да то никада није учињено.
Он сматра да Србија не води конзистентну политику према Црној Гори,односна да и претходна и ова власт воде, "посебну е према тој држави и посебна према српском народу".
"То је довело до тога да је (председник Црне Горе) Ðукановић све што је желео остварио. Он је засновао своју ауторитарну владу на непрекидно опсадном стању и на стању непрекидне опасности од Србије. А притом је успео да се људима који су на власти у Србији представи као њихов најбољи пријатељ и као политички партнер", навео је он уз опаску да је црногорски председник "ратовао" са делом српског народа, као и са Србијом, али да није био у отвореном сукобу са њеним властима.
Антић сматра да Србија треба да преиспита своју политику према питању положаја Срба у региону, те да се питања њиховог положаја мора решавати у нашој скупштини, у нашим министаствима надлежним за то,уз придржавање Устава, закона и демократских процедура.
Држање Србије у погледу заштите права Срба последњих 30 година Антић је окарактерисао као "склоно грешкама", наслеђеним још из доба Милошевића када, према његовом виђењу, Министарство за Србе изван Србије ништа није радило.
"Све је било подређено очувању континуитета југословенске државе од стране Србије и Црне Горе. Када је реч о демократским властима оне су подељене. Међу њима било је оних који су били искрени заговорници демократије и људских права, али било је и оних који су на корак од страних агентура, део посткомунистичког наслеђа и естаблишмента и чији су родитељи створили каријере на мржњи према српском народу", рекао је Антић.
Он је и додао да је после 5. октобра било људи који су као потпредседници или министри Владе силазили са бине када се интонира српска државна химна".
