Акција је одржана у организацији неколико удружења цивилног друштва, који су на скупу поручили да су почињени злочини одговорност државе и да треба да буду процесуирани.
Транспарентима "Злочини у Олуји су одговорност свих нас", "Одајмо почаст свим жртвама" и "Национализам убија", Центар за жене жртве рата - РОСА, Центар за грађанску храброст, Иницијатива младих за људска права, Удружење за друштвена истраживања и комуникације - УДИК (Сарајево) и Женска мрежа Хрватске изразили су солидарност са свим жртвама рата и злочина поводом обележавања 27. годишњице ВРО "Олуја".
За време полусатне акције, коју је са стране надзирала полиција, део грађана је протестовао против активиста - неки су сликали транспаренте и разговарали с активистима, неки изражавали негодовање, вадили противтранспаренте, псовали и вређали активисте, називајући их "четничком бандом".
По завршетку акције, Нела Памуковић из Центра за жене жртве рата рекла је да су удружења против државног порицања чињеница и да желе да укажу и упозоре да су убијени "наши суграђани српског етницитета, њихова је имовина покрадена и уништавана, чланови њихових породица су протерани, а повратак им је де факто деценијама онемогућен".
Она је оценила да је несхватљиво, како је нагласила, неодговорно понашање хрватских политичара према суочавању с прошлошћу. "Актуално политичко руководство у Хрватској не показује искреност, понизност и поштовање према жртвама злочина, према људима који су убијени", навела је Памуковић.
Сматрају како суочавање с "Олујом" треба да буде пут помирења и разумевања, "а све док се не суочимо с ратним злоцинима у ''Олуји'' немамо право да упиремо прстом у друге", преноси Хина.
Како је додала Памуковић, друштво утемељено на непризнавању својих грешака из прошлости, нема перспективу мирне будућности.
Памуковић је оценила да протести и инциденти показују да је хрватско друштво и даље подељено.
Ана Гвоздић из Иницијативе младих сматра да то што се многи противе њиховој акцији показује колико је јавност слабо упозната са злочинима који су почињени против цивила, а они упозоравају управо на тај проблем и од институција захтевају да жртвама и друштву омогуће право на истину и правду.
"Очигледно је да људи који су разговарали с нама нису упознати с истином, а још више боли то што код њих осећам невољност да се с том истином суоче", рекла је Гвоздић.
Према проценама удружења, током и након "Олује" убијено је, како тврде, више од 600 цивила и спаљено више од 22.000 кућа, а Хрватску је тада напустило око 150.000 њених грађана, чији је повратак годинама био системски отежаван и онемогућаван.
