У уводној речи на скупу "Медијска и информациона писменост у дигиталном добу", Азуле је изразила задовољство што се он одржава у "земљи где смо много радили на тему слободе изражавања 90-их година", јер је образовање најбоља инвестиција како би се одржала демократија и како би демократија била отпорна.
"Тада смо подржали рад независног радија Б92 како би становнивштво примало поуздане инфорамције без екстермистичких говора", рекла је Азуле.
Такође, подсетила је и на папир за штампање вести, који је био хуманитарни програм.
"Нема мира без слободе изражавања, слободе медија", рекла је она и додала да се управо у расправама огледа богатство демократије.
Због свега тога, додала је, да јој је драго што у Београду почиње пирча о медијској и информационој писмености која би, након серије састанака у земљама чланицама Унеска, требало да резултира представљањем ажурираног приручника о медијској писмености.
Азуле се захвалила Србији што се заложила за општи интерес, јер је рад који почиње данас изузетно значајан посао у служби професора и ученика јер медијска писменост мора да се стави у шири оквир и моралног и грађанског образовања, што је право сваког грађанина.
Она је такође подсетила да је данас, у савремено доба, када се једна година мери као две, због појаве друштвених мрежа проблем раздвајања тачног од нетачног мног већи а самим тим и потреба да се нешто учини по том питању.
"Лажне вести су огледало где се налази колективна свест. Масовни медији и интернет умногостручили су феномен лажних вести и зато морамо радити на медијској писмености као алату еманципације", рекла је Азуле, за чији је избор, како је рекао министар Ивица Дачић који је отворио скуп, Србија гласала.
На конфренцији у Палати Србија, уз бројне званичнике, међу којима је био и министар просвете Младен Шарчевић учествовало је 30 експерата из целог света у области медија, образовања, информационих и комуникационих технологија припремајући „Београдске смернице за Нацрт глобалних стандарда за курикулуме за медијску и информациону писменост".
