Без промене цензуса за мањине, можда строжа контрола листа

БЕОГРАД: Аналитичар Дејан Вук Станковић оценио је да би, уколико би изборни цензус с пет одсто био смањен на три, евентуалне промене у изборном закону, када је реч о мањинама, могле да се тичу смањења злоупотреба изборних листа, а никако услова за улазак у парламент.
d
Фото: Tanjug (S. Radovanović, arhiva)

Станковић сматра да се сигурно неће ићи испод стандарда политичке заступљености мањина какав постоји сада и да ће се промене, уколико их буде, вероватно тицати веће могућности њиховог учешћа у политичком животу као што се даје и већа шанса политичким партијама смањењем цензуса.

Не верујем да ће смањивање цензуса утицати на то да ви изгубите репрезентативност најрелевантнијих националних мањнина у парламенту. Тако нешто је јако тешко замисливо, посебно што у Србији немате неке отворене политичке сукобе са мањинама осим неке ‘латентне’ тензије са Албанцима, који су генерисани проблемом Косова и изузимајући неке инцидентне, али не и критичне ситуације у Рашкој области, рекао је Станковић

На мањине се, иначе, не односи изборни цензус, већ оне имају "природни праг", а према Закону о избору народних посланика "мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем 250".

То значи да је довољно петнаест до тридесет хиљада гласова, у зависности од излазности на изборима, да би се заузеле скупштинске клупе, док цензус од пет одсто подразумева да се странке морају освојити много више да би биле део парламента.

Због тога су се у прошлости појављивале странке чији представници нису били део мањинског народа, али су им листе званично испуњавале критеријуме да буду мањинске.

Станковић подсећа да се на изборима 2012. године појавила група грађана "Ниједан од понуђених одговора" која је, како је рекао, покушала да се буде једна врста "политичке гериле" кријући се иза мањине.

Тако да, ако буде интервенција у закону, скреће пажњу, оне би могле бити рестриктивног какактера у контексту спречања лоших преседана.

Оно што ће, претпостављам, законодавац покушати да уреди, то је да избегне било какву врсту злоупотребе мањинских листа и сузбије једну врсту манипулативног понашања. Такве политичке провокације могу да вам отворе проблем с националном мањином која је на тај начин злоупотребљена, истакао је Станковић.

Он је мишљења да ће све релевантне политичке мањине свакако остати у парламенту.

На питање да ли и на који начин смањење цензуса може утицати на “природни праг” мањина и њихову заступљеност у парламенту, Станковић наводи да је то већ питање за њихове политичке тактике, да ли ће ући у коалицију са странкама које функционишу на нивоу репубике или неће.

Zoran
18.01.2020 • 15:21
Smanjenje cenzusa se neradi zbog manjina,vec zbog satrapa SNS-a,SRS,LDP I LSV,koje samo cine opozicioni folklore I glumatanje,a nikako me iole ozbiljnu opoziciju.Ukoliko bi ostao sadasnjim cenzus,a morao bi,navedene stranke,na srecu Srbije,imale bi nula sanse da udju u Skupstinske klupe !!!
EUR/RSD 117.5559
Најновије вести