Билчик сматра да је добро усклађивање Србије са ЕУ у гласању за релевантне резолуције Генералне скупштине УН и суспензију Русије из Савета за људска права.
Међутим, он у извештај критикује што Београд није успео да се усклади са рестриктивним мерама ЕУ против Русије и додаје да “жали због блиских односа Србије са Русијом”.
Билчки у извештају “жали због континуираног ниског нивоа усклађености Србије са спољном политиком ЕУ, посебно у контексту руског рата против Украјине" и подвлачи чињеницу да “Србија, као земља кандидат, мора да се придржава принципа и политике ЕУ, а усклађивање са ратнохушкачким аутократским режимом је неприхватљиво”.
Што се тиче дијалога са Приштином, Билчик даје подршку специјалном представнику ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославу Лајчаку, позива на пуну имплементацију свих релевантних споразума, укључујуćи успостављање Заједнице општина са српском веćином.
Очекује да се Београд и Приштина укључе у дијалог да би се постигао свеобухватан, правно обавезујуćи споразум о нормализацији односа, у складу са међународним правом.
Билчик је “дубоко је забринут због тензија на северу Косова и неприхватљиве пуцњаве на православно Бадње вече" и подсеćа "на заједничку одговорност за мир и владавину закона за све људе на Косову”.
За Билчика, “кључне компоненте српске спољне политике су у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујуćи потписивање споразума којима се утврђују заједнички спољнополитички приоритети између Србије и Русије за 2023 годину и 2024 годину".
Критикује и састанке “са високим званичницима из Русије који су у ЕУ на списку санкција”, као и “именовање директора Безбедносно-информативне агенције, који је познат по својој анти-ЕУ и прокремљској реторици”.
Билчик је забринут због “све мање подршке јавности за чланство у ЕУ у Србији”.
Што се тиче визне политике, Билчик наглашава "почетне кораке које је Србија предузела да се усклади са листом земаља које нису чланице ЕУ, чијим држављанима су потребне визе за ЕУ, и позива на даље усклађивање”.
У извештају критикује, како каже, “стагнацију слободе изражавања, случаје говора мржње и кампање клеветања”, све веćег броја стратешких тужби против учешćа јавности у земљи и понавља да су "притисци и напади на активисте, новинаре и медијске куćе неприхватљиви”.
Билчик позива власти да истраже и кривично гоне сва таква кривична дела, укључујуćи она против истраживачке куćе КРИК и дневног листа Данас, и “да створе окружење у којем слобода изражавања може истински цветати”.
У овом делу извештаја, Билчик “осуђује отварање канцеларије РТ-а (бивша Рушиа Тодаy) у Београду и покретање њеног онлајн сервиса вести на српском језику” и тражи од Србије да се “бори против дезинформација, укључујуćи манипулативне анти-ЕУ наративе”.
И медијска стратегија Србије је део извештаја због “закаснеле имплементације медијске стратегије и повезаног акционог плана" и позива владу да "повеćа транспарентност власништва и финансирања медија и осигура независност Регулаторног тијела за електронске медије”.
Тражи и да се додели пета лиценца за националне фреквенције преко транспарентог процеса и сматра да су четири додељене фреквенције биле дате “каналима који су у прошлости кршили новинарске стандард”.
Билчик у извештају изражава задовољство због ангажовања Србије у иницијативама за регионалну сарадњу, подстиче је да појача напоре за помирење и тражи решења за раније спорове и наглашава да "нема места за порицање геноцида или величање ратних злочинаца у земљи кандидату”.
У делу посвећом економији и енергетици, извештај поздравља пакет енергетске подршке Европске комисије за помоć Западном Балкану и позива српске власти да припреме кредибилан план за смањење зависности земље од руских фосилних горива и изградњу еколошки прихватљивих енергетских система.
Србија добро напредује у развоју функционалне тржишне економије, истиче се у извештају, али наглашава да је потребно отклонити слабости у владавини права да би се приватни сектор могао да се боље развија.
Билчик изржава “дубоку забринутост због инвестиција Русије и Кине у Србији и њиховог утицаја на политичке и економске процесе у регион”, док, с друге стране, постоји “значајна помоć ЕУ која је пружена земљи” и позива “српске власти да ојачају стратешку комуникацију и побољшају видљивост финансирања ЕУ”.
Овај први нацрт извештаја Билчика ће претрпити извесне промене преко амандмана других политичких група у Европском парламенту у наредним недељама, а затим, када извештај добије финалну форму, биће предмет гласања на пленарој сесији Парламента на пролеће.
