Брнабић је на конференцији која се одржава поводом 20 година од када је погинуло 16 радника, ноћних дежураца, радника обезбеђења, миксера, редитеља, шминкера, техничара, механичара током НАТО бомбардовања да су тада многи од оних који нас данас подучавају о слободи медији, немилосрдно су, са раздаљине од десетине километара, са безбедне удаљености за њих, упутили пројектиле на један медиј.
“Прво што ми пада на памет када помислим на овај страшан злочин је да је он ништа друго већ варварско дело”, истакла је премијерка и додала да Би се осећала као лицемер да на данашњи дан не каже да какав год медиј био и шта год емитовао, не постоји ни једно оправдање.
Бомбама сте одговорили на ТВ програм”, нагласила је Брнабићка и казала да нажалост никада неће бити одржано суђење онима који су наредили, као ни и онима који су бомбардовали зграду Радио телевизије Србије и побили недужне људе на њиховом радном месту.
“Неће, зато што је једна пропаганда, која је била, а и данас јесте, јача, ту зграду, те људе, тај медиј, прогласила за пропаганду и, самим тим, легитимну мету. И неће, зато што ми јесмо мали и немоћни да судимо великима и много моћнијима”, казала је премијерка.
Према њеним речима, наше сећање и чување од незаборава представља неку врсту пресуде, не званичне и правоснажне, али оне која бар говори да знамо и шта нам се десило и ко је то урадио.
“И овај скуп доживљавам као тужни и бесни вапај једног народа, једне професије, за правдом. Као потребу да свет ипак буде фер, без обзира на моћ, величину, снагу, политику, да се ипак покаже да је правда потребна и да постоје они који неће престати да је траже. И да, колико год да си јак и моћан, неке ствари једноставно су недопустиве, а стандарди који важе за моћне, важе и за све остале”, казала је премијерка.
Како је навела, свет данас није такво место, али ово је начин да се чује наш глас о овој трагедији, овом злочину и да тај глас некада неко од моћних чује и само размисли о њему.
“Можда је то мало, али јесте оно што данас можемо, морамо, да урадимо. Ми живимо у свету у којем злочине дефинише политика. У свету у којем су, нажалост, од правде, често много важнији интереси и новац. Ми живимо у свету пропаганде, коју опет дефинишу новац и моћ и зато је обичном, малом човеку, у обичној, малој земљи, готово немогуће да доживи правду, да је осети, задовољи и да зна да се неправда неће, без икакве казне, понављати”, истакла је Брнабић.
Како је навела, Србија је некога макар осудила јер није евакуисао запослене из РТС-а, Србија је макар пробала да пронађе део кривице у себи, у својим грешкама и параноји једног тешког и лошег времена.
“Очекивати од других званичних структура, да исто то ураде, данас није реално. Али, ми ћемо наставити да подсећаамо, и све друге и нас, да је злочин злочин, да је убиство убиство, без обзира ко га је и са којим мотивима починио”, нагласила је премијерка.
Брнабић истиче да Србија има право, али и обавезу да не ћути и не избегава да ствари назове правим именом и додаје да бомбардовање једне земље хиљадама и хиљадама тона бомби је агресија
“Грделица је злочин, Ниш је злочин, Варварин је злочин, 16 мртвих у РТС-у је злочин”, истакла је Брнабић и додала да тај став нема везе са политиком, већ да одражава однос према правди која мора да постоји за све, без обзира на нечији утицај, новац, моћ, политику.
“Данашњи свет није онај у коме је правда једнака за све, али такав свет и ја у то чврсто верујем, једног дана мора да буде могућ, или га неће бити - свет у коме је правда иста за све. У таквом свету сви би рекли оно што ми данас кажемо и што ћемо наставити да говоримо сваке године: да је бомбардовање РТС-а вандалски чин, брутални злочин над 16 људи који су убијени без разлога и над њиховим породицама које су без њих остале без да икада разумеју разлог или смисао, заувек са једним питањем: зашто”, нагласила је Брнабић.
Захвалила је Радио-телевизији Србије и Удружењу новинара Србије што су организовали данашњи скуп, на којем, каже, нећемо наћи правду, али ћемо јасно рећи да је тражимо, и то због погинулих радника РТС-а, њихових породица, због историје, истине и због свих нас.
