Конференцију о креативним индустријама организује Кабинет председнице Владе Србије као први корак у правцу системске подршке одрживом развоју тог сектора, а основни циљ је представљање економског доприноса креативних индустрија и потенцијала за њихов даљи раст, као и утицаја креативних индустрија на изградњу нове слике Србије.
"Србија је земља људи који су иновативни и креативни. Међутим, таленат, иновативност и креативност морају се системски градити и охрабривати. Као друштво, морамо да радимо на томе да наша иновативност и креативност буду неке од највећих компаративних предности наше земље. То је наша шанса", нагласила је Брнабић.
Премијерка је рекла да иновативност, аутентичност и креативност већ органски постоје у Србији и да је време да сви то препознамо и почнемо истински да се поносимо оним што имамо, а онда и да је покажемо свету, што је, како је нагласила, један од њених циљева.
Брнабић је констатовала да су креативне индустрије у Србији веома жив и најбрже растући сектор у земљи, у коме више од 65 посто запослених чине млади људи између 25 и 44 године старости.
"Тренутак је да системски помогнемо развој креативног сектора, пре свега у циљу подизања конкурентности наше привреде, што ће се одразити на веће запошљавање и боље плаћена радна места, што је у врху приоритета Владе Србије", рекла је Брнабић.
Поред несумњивог економског потенцијала, премијерка наглашава да креативне индустрије имају важну улогу у промоцији истинских вредности нашег друштва и подизању нових, модерних генерација које су спремне да се такмиче са најбољима из целог света у свим сферама.
Брнабић сматра да креативне индустрије могу одиграти важну улогу у развоју туризма, бити значајн ослонац у ребрендирању Србије, промоцији земље као креативне и иновативне дестинације, а као једну од најважнијих предности креативних индустрија види задржавање људе у Србији.
"Желимо да обезбедимо повољне правне и финансијске услове како наши млади људи не би имали потребу да одлазе у друге земље. Оне, који су петходно отишли, желимо да позовемо да се врате, да у Србији даље развијају и преносе своја знања и започињу послове. Желимо да и странци радо дођу и започну своје пословање баш овде и да целокупно пословање воде из Србије, јер смо као земља административно, законски и финансијски конкурентни", нагласила је председница владе.
Она је као своје приоритете навела дигитализацију - од дигиталних фарми и програмирања у образовању, до увођења електронске државне управе у пуном капацитету, али и образовање.
"Неопходна нам је модернизација образовног система, од предшколског па све до високог образовања. Морамо да развијамо и подстичемо креативност, аналитичко и критичко размишљање на свим нивоима", нагласила је Брнабић, додавши да су култура и уметност, које су дуго биле запостављене, за њу готово једнако важне као и економија.
Она је поручила да нема дугорочно одрживог динамичног развоја без културе и да морамо озбиљно да се посветимо развоју науке и креирању бољих услова за научно-истраживачки рад.
"Макроекономска и финансијска стабилност коју смо остварили у протеклом периоду, даје нам могућност да се сада посветимо најлепшим и најважнијим људским вредностима које се подстичу кроз улагање у културу, уметност и науку", истакла је премијерка и додала да је Влада Србије већ определила буџет и расписала конкурс да се на научно-истраживачке пројекте које финансира држава укључи додатних 1.000 најбољих студената докторских студија.
У плану је, како је навела, да се до краја године оснује Фонд за науку, а у наредном периоду ће са својим тимом активно радити на изради Акционог плана за подршку развоју креативних индустрија.
"Како бих паметно и информисано одлучивала о даљим корацима, у наредних неколико дана основаћу свој Савет за креативне индустрије да ми у томе помогне", додала је Брнабић.
Креативне индустрије у Србији запошљавају више од 100.000 људи, а велики број чине жене.
На панелу говоре редовна професорка на Универзитету уметности у Београду Биљана Србљановић, уметнички директор Битефа и редовни професор на Универзитету уметности у Београду Иван Меденица, председник Управног одбора Егзит фондације Иван Петровић, управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски и управница Коларчеве задужбине Јасна Димитиријевић.
