"Компромис је између те две стране. Али, ако неко инсистира да је Косово независно и да ће Србија само да га призна, то неће десити, већ ће Београд наставити да инсистира на томе да је Косово Србија", рекла је Брнабић у Берлину, на Европском форуму “Србија у ЕУ”, у организацији Фондације Конрад Аденауер.
Она је истакла да је пандорина кутија отворена пре 10 година, када је Косово прогласило независност мимо свих демократских принципа."Ми покушавамо да је затворимо и то ће бити тешко. Не знам да ли ће бити могуће, ја бих волела да нађемо компримис и да се сви заједно померимо у будућност”, рекла је Брнабић.
Премијерка је подвукла да Косово није исти случај као Хрватска, БиХ, Словенија или Македонија, јер су то биле признате републике у оквиру СФРЈ, док је Косово и Метохија увек било интегрални део Србије.Како је рекла, Косово је тешко и, пре свега, емотивно питање.
Брнабић је подвукла да је Србија данас у много другачијој ситуацији него пре пар година, захваљујући пре свега председнику Републике Александру Вучићу, који је у свом говору на инаугурацији рекао да, када размишљамо о будућности Србије и Балкана, морамо са собом да отворимо интерни дијалог о Косову и на који начин желимо да решимо то питање.Указала је да замрзнути конфликт никако није добро решење, које ће нас увек вући уназад.
Брнабић је рекла да се понекад осећа као да је затворена у “шизофреној” политици када на једном састанку говори колико Србија може да напредује захваљујући четвртој индустријској револуцији, а након тога иде на састанак који се тиче инцидената и напада на Србе на КиМ.
"То је политика 19. века и док не решимо то питање, бићемо затворени између политике 19. и политике 21. века. Зато мислим да је решење у компромису", подвукла је председница српске владе.
Брнабић: Циљ Србије ЕУ, уз регионалну сарадњу и стабилност
БЕРЛИН: Председница Владе Србије Ана Брнабић учествовала је вечерас на Европском форуму "Србија у ЕУ" Фондације Конрад Аденауер у Берлину, где је поручила да је стратешко опредељење Србије чланство у Унији, а од суштинске важности за земљу очување стабилности и развијање регионалне сарадње.
"Приоритет и стратешки циљ коме тежимо је чланство Србије у ЕУ. Ако имамо неку ствар у којој постоји континуитет, то је свакако Србија у ЕУ и у тај циљ улажемо много ресурса, знања, времена, енергије. Чини ми се да релативно брзо идемо ка том циљу, али морали би и брже", рекла је Брнабић.Она је навела да је 2025, као година потенцијалног уласка Србије и Црне Горе у ЕУ, достижан, али веома амбициозан, и не зависи само од нас, већ и од ЕУ.
Додала је да је свесна скептицизма неких чланица према проширењу и да то лично разуме, јер би и она, после два прилично неуспешна или бар јако тешка круга проширења била скептична око додатног прошрења Уније, те да је зато на онима из региона да покажу да се реформе заиста имплементирају и покажу да ће проштирењем добити и сама Унија.
"Да ће добити додатни мир, стабилност, безбендост и економски напредак и енергију", подвукла је Брнабић на форуму.Истакла је да процес европских интеграција почива на три стуба - економски напредак, јава управа и владавина права."Економска стабилност чини земљу поузданим партнером. Јавна управа мора да буде ефикасна, транспарентна, у служби грађана и привреде и јаких институција. Владавина права значи ефикасно, одговорно судство, сарадњуу са медијима и слободне медије, бробу против организованог криминала и корупције, сарадњу са цивилним сектором", рекла је Брнабић.
Њена оцена је да се највише урадило у економији - 85 одсто, о области реформе јавне управе око 50 одст, док је, када је реч о владавини права, урађено тек негде око 30 одсто реформи.Подсетила је да је Србија отворила 14 и привремено затворила два поглавља, те да до децембра очекује отварање још неколико поглавља.
Брнабић је додала да су највећи изазов за Србију поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права, док је поглавље 35 о Косову најтеже питање које ћемо морати да решимо до тренутка када будемо били спремни за чланство, а ЕУ спремна за додатна проширења.Премијерка Србије је указала да је не само за нашу земљу, већ и за цао регион важно питање регионалне сарадње, вођено "Берлинским процесом", који је иницирала управо немачка канцеларка Ангела Меркел.
Сарадња води стабилнијем и предвидљивијем региону, подвукла је Брнабић.Како је рекла, не слаже се са колегама са Западног Балкана који инсистирају да ЕУ каже када ће отворити врата за нове чланове, иначе ће се, у супротном, окренути другој страни. "За Србију то не важни. Србија нема план Б. Србија зна зашто жели да буде у ЕУ", поручила је Брнабић.
Она је истакла да је за њу ЕУ мировни пројекат, који је Европи обезбедио деценије мира, која је заснована на вредностима које сви желимо да делимо, али и пројекат који доводи до економског убрзања."Важно је да прво завршимо наше реформе и онда постанемо чланица ЕУ. Ако постанете постане чланица, а нисте спремни, што се дешавало, онда је то ''лосе-лосе'' ситуација и за Унију и за саму нову чланицу", рекла је Брнабић.
Она је захвалила Немачкој на подршци Србији ка ЕУ, као и на иневстицијама у нашу земљу.
Указала је да Србија и Немачка имају потпуно различито мишљење по питању Косова и начина на којим би могло да се дође до дугорочне нормализације односа Београда и Приштине, али да то неслагање не значи да то узимамо за зло, већ да покушавамо да објаснимо засто нормализација треба да буде другачија него што Немачка замишља.
Брнабић: Србија није потписница Даблинског споразума
Србија није потписница Даблинског споразума о мигрантима и никада се није разговарало о томе да Србија буде центар где би се враћали мигранти из ЕУ, изјавила је вечерас председница владе Ана Брнабић.
“Србија није потписница Даблинског споразима, не може ни да буде, јер је он само за земље ЕУ и четири придружене земље Даблинског споразума. Нити смо могли да будемо потписница, нити нас је неко звао да га потпишемо”, рекла је Брнабић одговарајући на питања на Ервопском форуму “Србија у ЕУ” у Берлину.
Премијерка је истакла да је Србија показала колико је добар партнер ЕУ, посебно 2015. године, када је мигранстка рута ишла корз Србију.Србија је тада показала хумано лице, солидарност и емпатију, подвукла је Брнабић.
“Тада је прошло око милион миграната и ми смо показали другачије стратешко размисљање и биле међу првим жемљама које су препознале да долазе и образовани људи и покушали смо да их задржмо, али су они желели да иду даље, ка земљама ЕУ”, рекла је Брнабић.Навела је да је сада у Србији око 4.000 миграната, од којих око 600 деце, која иду у школу и уче српски језик.
“Никада нисмо разговарали о томе да Србија буде неки центар где би се враћали мигранти из ЕУ, али немам ништа против да будемо отворено друштво”, рекла је председница владе.Одговарајући на питања у вези са односима са Русијом, Брнабић је рекла да Србија са Русијом има традиционално добре односе, због религије, језика, културе, као и важне економске везе са том земљом, пре свега енергетске, будући да смо 100 одсто зависни од руског гаса.
Подсетила је и на споразум о слободној трговини са Русијом, што је, каже, важно за економски напредак Србије.“И у интересу ЕУ је економски јака Србија. У тренутку када постанемо чланица ЕУ, нећемо моћи да имамо такав споразум, али он је сада у интересу Србије и нашег економског развоја”, рекла је српска премијерка.
Навела је да је Москва свесна да је наш стратешки приотритет чланство у ЕУ и да нам никада ни на један начин нису показали да су против тога.на је истакла и да подаци о војној сарадњи показују да највећи број вежби, билатерално, Србија има са САД, па онда у оквиру Партнерства за мир са НАТО, па тек онда са Руском Федерацијом.
Према њеним речима, у овом тренутку би 55 досто грађана Србије, да се сутра одржава референдум, гласало за ЕУ и то уз политику која говори да ЕУ не треба да посматрамо као ћуп новца.
На констатацију саговорника, Михаела Мартенса, дописника “Алгемајне цајтунга” који је водио дискусију, да су грађани за ЕУ, али против НАТО, Брнабић је рекла да је само два одсто грађана за НАТО и поновила да ће Србија задржати своју војну неутралност.“Ми размишљамо о евроинтеграцијама и задржаћемо војну неутралност и то неће бити специјалан случај. У Унији има јаких, значајних чланица које нису у НАТО и ми не бисмо били први у томе”, поручила је председноца српаке владе.
Форум “Србија у ЕУ” организовала је Фондација Конрад Аденауер, а заменик генералног секретара Герхард Валерса поручио је да то што је пуна сала у којој се скуп одржава, одраз тога колико људе у Немачкој занима развој у Србији.Оценио је да Србија прави велике кораке напред у економији и да је постала занимљива за инвеститоре, међу којима су и велика имена немачке економије, попут Хенкела, Сименса, Боша...
“Велики напредак се види када погледамо последње године. Србија се све уже везује уз ЕУ”, рекао је Валерса.Како је казао, Србија има и много изазова, пре свега питање Косова и односа Београда и Приштине.“Верујем да то није једноставан процес, али имам утисак да се сада корак по корак напредује”, сматра Валерса.
Нагласио је да односи на Балкану нису једноставни, али да помирење и разумевање треба подржавати, као и да заједнички пројекти доприносе стабилности и помирењу у региону.
