Он је додао да је ова кампања била најкраћа кампања у историји вишестраначја у Србији, јер је формално трајала 28 дана.
"Окружење кампање било је мирно, теме су биле класичне за овакве изборе, а негативна кампања од стране готово свих страна једних према другима је била свеприсутна" рекао је Клачар.
Клачар је нагласио да у 2017. години треба размишљати у смеру електронског гласања, јер би гласање преко интернета или писма омогућило остваривање бирачког права за много више грађана.
Програмски директор ЦеСИД-а, Иво Чоловић рекао је да је на 89 одсто бирачких места која су била обухваћена репрезентативним узорком, односно између 520 и 530 бирачких места, комплетан процес гласања протекао без већих проблема.
"На 10 одсто бирачких места обухваћених узорком било је мањих неправилности, док је на један одсто, односно шест бирачких места из узорка било већих неправилности које су могле довести до прекида гласања", рекао је Чоловић.
Он је рекао да је репрезентативни узорак ЦеСИД-а обухватио 600 бирачких места широм Србије као и да је РИК ефикасно реаговао на све неправилности изборног дана.
"Рад бирачког одбора поправио се у односу на 2016. годину, сматрамо да је то највише због тога што су избори били раздвојени, па је посао био олакшан бирачкким одборима као и гласачима", рекао је Чоловић.
Пројектни координатор ЦеСИД-а, Емилија Бркић рекла је да је изборна администрација у Србији сложен систем који у сваком изборном циклусу изазива исте проблеме.
"Имамо изузетно бројну изборну администрацију, само бирачки одбори имају око 230 хиљада чланова, у РИК-у има 28 чланова плус исто толико замена у сталном и проширеном саставу, а радна тела броје око 850 људи", рекла је Бркић.
Она је додала да је РИК у свом раду покушао да обезбеди транспарентност и ефикасност, и да је у највећој мери поштовала рокове као и да су све седнице без изузетка биле отворене за јавност.
"Проблеми бирачких одбора су исти из године у годину, они су врло бројни имају око 14, 15 чланова што ствара конфузију на бирачким местима и финансијску неисплативост. Такође, одбори нису били систематски обучени што је нешто што би требало да се промени у будућем изборном процесу", рекла је Бркић.
Она је казала да је проблем бирачког списка који се поново јавио на овим изборима базиран на три основна недостатка, први је што грађани сами не обавештавају државне службе о промени својих личних података, други недовољна комуникација минстарства и институција локалне самоуправе, и на крају проблем саме службе која се бави бирачким списком.
"Недовољно ажуриран бирачки списак оставља простор за манипулацију, али све ово нису неправилности системског типа, ипак треба радити на исправљању ових недостатака како се не би стварало неповерење у изборни процес", рекла је Бркић.
