Према његовим речима, потребе Црне Горе за пшеницом су око 50.000 тона за шест месеци, укључујући и потребе за млевење у брашно, а брашна као алтернативе пшеници 35.000 тона за исти период.
"Кукуруза за становништво око 3.000 тона, за сточну храну око 20.000 тона, а јестивог уља око 3.000 кило-литара. Све ово на шестомесечном нивоу", рекао је Стијовић.
Министар је за подгоричке Вијести рекао да је разговарао са српским министром пољопривреде Браниславом Недимовићем.
"Очекујемо одлуку Владе Србије. Надамо се да ће Црна Гора званично бити изузета од забране извоза већ током следеће недеље”, казао је Стијовић.
Влада Србије је 10. марта усвојила уредбу о забрани извоза основних пољопривредних прехрамбених производа која се односила на житарице и брашно, а седам дана касније том уредбом је обухваћено и јестиво сунцокретово уље.
Стијовић је рекао да паралелно са тим обављају консултације и траже алтернативна решења за набавку намирница на другим тржиштима, ако евентуално дође до негативног одговора Владе Србије, јер се количине које Црна Гора има смањују и проблем почиње да се јавља у пекарском сектору.
За те понуде, навео је, цена је нешто виша и компликованија је логистика.
”У сваком случају робе има на тржишту и сада се ради на логистици и цени. Прво преговарамо са Србијом због дугогодишње сарадње, логистике која је најједноставнија, поверења које је изграђено. Имамо и транспорт камионима и жељезницом, тако да би скидање забране или увођење квота од Србије поједноставило набавку роба. Ми не тражимо да нам неко нешто поклони, већ тражимо могућност да купимо робу и да је несметано увеземо. Све у духу добросуседства и сматрамо да је одлична сарадња министарстава пољопривреде и у овако отежаним околностима и поремећаја на тржишту у најбољем интересу обе државе”, истакао је Стијовић.
