Добар реформски пут Србије потврђују и неки показатељи, рекао је Дачић и додао да је, на пример, у четвртом кварталу прошле године стопа незапослености износила је 14,3 одсто, те да је у истом периоду, реални раст БДП, у односу на исти период прошле године био 2,5 одсто.
У последње три године, навео је шеф српске дипломатије, Србија је успела да доведе у равнотежу две економске линије - расходе и приходе, захваљујући чему смо имали буџетски суфицит од 12 одсто БДП, а планирани дефицит је био 1,7 одсто.
То практично значи, казао је Дачић, да смо успели да преокренемо линију дуга, тј. да смањимо учешће дуга у БДП, а планирани раст БДП за ову годину износи 3,5 одсто.
Као трећи параметар, Дачић је навео да је индустријска производња у јануару 2018. године била 10,6 одсто у односу на јануар месец прошле године.
Захваливши домаћину, БиХ колеги Ивану Црнадаку, на организацији овог скупа, Дачћ је изразио лично задовољство када је, како је рекао, у документу Европске комисије посвећеном проширењу ЕУ на Западни Балкан, који је објављен 6. фебруара прочитао да је Србија једна од учесница из региона која има перспективу да у целини буде спремна за чланство у ЕУ 2025.
Чему опструкција заједничких пројеката
Дачић је додао данас да је сарадња земаља у региону приоритет, те да је свака опструкција заједничких пројеката, попут моста Љубовија-Братунац, несврсисходна.
"Шта сада треба да чекамо 10 година да се мост пусти? То су ствари које су дечије игре и дечије болести. Треба да будемо озбиљни", навео је Дачић и додао да заједничке пројекте треба подржавати без обзира који су нивои власти у питању.
Он је одговарајући на питања новинара након неформалног састанка министара спољних послова "Западно-балканске шесторке - ЗБ6", рекао да се Србија залаже за мирно решавање свих проблема, за дијалог и за договор.
"Наравно да имамо посебне, специфичне односе са Републиком Српском, то је и нормално, али ти односи сигурно нису на штету другог ентитета, нити другог народа у БиХ", рекао је он.
Дачић је поновио да је Србија гарант Дејтонског споразума, као и да је њен став да о будућности БиХ треба да одлучују сви народи.
Како каже, уколико до договора свих народа дође, Србија ће тај договор поштовати.
Само три одсто границе са БиХ спорно
Ивица Дачић је рекао да је само три одсто границе између Србије и БиХ спорно, те да се за тај проблем мора пронаћи конкретно решење које ће омогућити да живот настави да функционише.
Он је након неформалног састанка министара спољних послова "Западно-балканска шесторка - ЗБ6" новинарима рекао да када је у питању граница између Србије и БиХ нико нема никакве претензије и нема ништа посебно спорно.
"Ми већи спор имамо са Хрватском када је реч о Дунаву, јер се они залажу за супротан принцип од онога који су имали за Словенију. Ми предлажемо да, као свуда у свету, граница иде средином реке. Они предлажу да скаче са једне обале на другу сходно катастарским парцелама, ја мислим да је то практично тешко извести", рекао је Дачић.
Додаје, да сматра да БиХ има више проблема око границе са Хрватском, него са Србијом, са којом и неће имати никаквих проблема.
"Када пођете за БиХ из Србије, када дођете овде, питате се, јел сам ја уопште понео пасош? Ми смо без обзира у каквим државама живимо, да ли су биле заједно или не, један простор. Слични су народи, блиски су, и треба да им олакшамо да боље живе", рекао је Дачић.
"Драго ми је што је овакво виђење оцењено као амбициозно, јер је то права реч која одражава тежње за успехом и признањем а као таква, она је подстицајна и конструктивна", рекао је.
Будући да је у поменутом документу наведено да ће достигнућа свих западно-балканских учесница на европском путу бити оцењивана на објективан начин и појединачно, Дачић је, каже, уверен да ће амбиција Србије на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, наставити да нас подстиче да напредујемо, усавршавамо се, стичемо нова знања, да се не миримо са оним што већ имамо, него да радом и преданошћу стремимо ка оном што желимо.
Говорећи о дебатама које се воде у данашњем формату, Дачић је истакао да су се „Берлински процес“ и „Западнобалканска шесторка“ евидентно профилисали као формати кроз које подстичемо и продубљујемо сарадњу у региону западног Балкана, што је препознато и у документу ЕК о проширењу, који је једна од тема нашег данашњег састанка.
"Изгледа ми да је најчешће употребљавана кованица у њему - ''добросуседски односи''", рекао је Дачић подсетивши да је за ову, како је рекао, неопходност суштински важно за Западни Балкан у целини.
Истакао да чврсто верује да је изградња добросуседских односа, прави начин да регион постане стабилан, просперитетан и да грађани у њему имају квалитетнији и бољи живот у свим сегментима.
"Можда не довољно брзо, можда не у потпуности ефикасно, али евидентни су напори свих нас да повезивање и сарадњу, подигнемо на виши ниво. Навешћу само један пример који је до пре извесног времена било тешко замислити да је изводљив. Наиме, у Београду је 9. марта ове године потписан Меморандум о разумевању са нашим колегама из Хрватске о реконструкцији пруге Београд-Загреб. Реконструкцијом ће путовање између две престонице бити скраћено за око четири сата. Очекујемо да ће ове године бити завршена пројектна документација, а наредне године ће почети радови који би требало да буду окончани за две до три године", навео је.
Овај пројекат је, истиче, важан за регион у целини, како због превоза путника, тако и превоза терета, будући да се пруга налази на коридору 10.
Верује да ће овај пројекат, поред изградње „Ауто-пута мира“ бити један од кључних елемената инфраструктурног повезивања, од кључног значаја, како за Србију, тако и за регион Западног Балкана у целини.
Србија је, истакао је, захвална партнерима са Западног Балкана, као и чланицама ЕУ, на подршци Београду да добије седиште Секретаријата Транспортне заједнице.
Министар је уверио и да различите институције а посебно државни органи Србије, веома пажљиво анализирају услове који су пред нас постављени како би у што краћем року постали део ЕУ. Као представник који долази из Београда, не могу да не поменем - цитирам: ''Без ефикасне и свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог који предводи ЕУ, не може бити дугорочног мира у региону. Свеобухватни правно обавезујући документ о нормализацији је хитно потребан и суштински важан како би Србија и Косово напредовале на свом европском путу''.
На примеру односа према Заједници српских општина, која је договорена Бриселским споразумом, најбоље се, истакао је, може видети разлика приступа имплементацији договора две стране.
"Наш став је да је прихваћено све оно што је договорено и да то представља саставни део Споразума. Знате, овакве ситуације се сликовито описују старом, познатом, изреком: ''За танго је потребно двоје'', закључиоје Дачић.
