"Демократија је у кризи, а наша Демократска странка је такође у огромној кризи. Надам се да ће из тога изаћи", прокоментарисао је оснивач и први председник ДС Драгољуб Мићуновић стање у странци за Тањуг.
На питање да ли га и колико лично погађају дешавања у ДС-у, од којих се дистанцирао Мићуновић одговара:
"Ја сам своје што сам могао да урадим у ДС урадио, на другима је да оцењују како је то било, а не видим да је сада мој задатак да било коме дајем упутства".
Мићуновић је на питање има ли неку поруку за чланове ДС одговорио да је до сада доста "поручивао" не само члановима ДС, већ и пријатељима демократије да имају поверења у демократију и да се понашају демократски.
Демократска странка данас има две фракције, иако обе негирају да је реч о фракцијама и свака од њих наводи да управо она једина баштини право на печат и име партије, а њени председници, с једне стране Зоран Лутовац, а са друге Бранислав Лечић, очекају да Министарство државне управе и локалне самоуправе да коначан одговор на њихов статус.
Подела на два дела догодила се у јуну 2020. године на седници Главног одбора ДС када се усвајао извештај о раду председника ДС Лутовца. Седница је прекинута, а део чланова је одржао "своју" седницу у Мадленијануму и донео одлуку о спровођењу унутарстраначких избора на којима је касније победио Бранислав Лечић.
У саопштењу Лутовчеве ДС поводом 31. године од обнове рада стоји да је ДС "странка са најдужом традицијом у политичком животу Србије" и да је због потребе грађана за модернизацијом и демократизацијом Србије, за слободом, једнакошћу и солидарношћу обновила своје деловање.
Оснивачка скупштина странке одржана је 3. фебруара 1990. године. За првог председника изабран је Драгољуб Мићуновић, а на Скупштини ДС одржаној 5. јануара 1994. године за председника странке изабран је Зоран Ђинђић.
