Свечана поворка, у којој су се нашли коњаници, рисари и рисаруше обучени у народне ношње, те бандаш и бандашица у кочији украшеној круном од жита, продефиловала је градом до Катедрале Свете Терезије Авилске, где је одржано еухаристијско славље, захвала Богу на плодовима пшенице.
Хлеб од овогодишњег рода жита, по старом буњевачком обичају, бандаш Лука Габрић и бандашица Ана Иванковић Радак предали су градоначелнику Суботице Богдану Лабану и тиме је крунисана овогодишња „Дужијанца”, 107. по реду.
– Увек је добро бити заједно, заједно радити и славити, и зато смо сви данас овде да заједно обележимо још једну „Дужијанцу”, традиционалну свечаност која траје више од века – поручио је градоначелник Лабан, и подсетио на то да је централној прослави претходило такмичење рисара у Ђурђину. – Ручно кошење жита некада је било најтежи и најзначајнији посао на овим просторима, за њега се дуго припремало, а када би био завршен, знало се да ће хлеба бити и за предстојећу годину. Завршен рис прослављан је с радошћу, а из тог весеља настала је „Дужијанца”. Данас је „Дужијанца” једна од најзначајнијих манифестација у граду, а учествовање великог броја младих у свих 40 њених програма веома радује. Понос, рад и захвалност, које „Дужијанца” негује, треба да буду симбол целе заједнице и зато ће суботичка локална самоуправа подржавати ту манифестацију која нас све зближава.
У Катедрали Св. Терезије Авилске у Суботици покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама професор Мирослав Штаткић и подсекретар Зоран Лазин присуствовали су централној прослави манифестације „Дужијанца 2017”.
– Окупили смо се да бисмо захвалили и земљи и Богу на зрну жита, чија симболика је заправо сам живот – рекао је Штаткић, и додао да је то „зрно жита и нада и вера у извесност”. – „Дужијанца” није битна само за Буњевце већ за целу Војводину, па самим тим и Србију, као и за бројне друге националне заједнице јер сви живимо од тог зрна жита.
Свечаном догађају присуствовао је генерални конзул Републике Хрватске у Суботици Велимир Плеша.
Обичај захвале Богу на плодовима земље, а нарочито на роду пшенице, обликован је у свечану, достојанствену приредбу која плени и зрачи лепотом, богатством, радошћу, љубављу и дубоком религиозношћу. Када је 1993. године „Дужијанци” дат сасвим нови облик и јединствен садржај, она постаје духовно-религиозна и културно-стваралачка манифестација.
Е. Д.
