То су два важна догађаја која су пре 103. године променила ток историје на територији данашње Војводине отцепљењем Баната, Бачке, Срема и Барање од Угарске, потом њиховим присаједињењем Краљевини Србији 25. новембра 1918.
Та два важна историјска догађаја су повезана јер, како историчари објашњавају, услови погодни за политичко организовање које су довели до присаједињења створени су пробојем Солунског фронта у Великом рату и уласком српске војске у Банат, Бачку, Барању и Срем у јесен 1918. После уласка војске, по општинама су формирани српски народни одбори, са Српским народним одбором у Новом Саду на челу, који је преко свог гласила расписао оглас за избор посланика за Велику народну скупштину и организовао њено одржавање 25. новембра 1918. у тадашњем хотелу „Гранд” у центру Новог Сада.
На Великој народној скупштини 757 делегата (578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, три Шокца, два Хрвата, шест Немаца и један Мађар) из 211 општина Баната, Бачке и Барање донело јединствену одлуку о отцепљењу тих области од Угарске и њиховом директном присаједињењу Краљевини Србији. Дан раније, 24. новембра, Велики народни збор у Руми такође је донео такву одлуку за Срем.
Тако сазван свенародни збор у Новом Саду био је посебан по демократичности и вишестраначности јер су одлуку о присаједињењу једногласно донели и радикали и демократе, иако је уочи одржавања Скупштине постојао и други концепт – да се Банат, Бачка и Барања, најпре директно присаједине новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца., која је створена 1. децембра 1918, а тек после Краљевини Србији. Међутим, на Скупштини је победила теза радикала Јаше Томића да се Банат, Бачка и Барања директно присаједине Краљевини Србији. Победи те тезе у великој мери је допринео буњевачки делегат, католички свештеник Блашко Рајић из Суботице својим ватреним говором.
Велики свенародни збор у Новом Саду био је посебан и због тога што су и жене имале право да гласају. Оне су биле међу првима у Европи с правом гласа, с обзиром на то да су године 1918. право гласа у Европи имале само жене у Данској, Норвешкој и Енглеској, али је у Енглеској то право припадало искључиво женама старијима од 30 година, односно онима које су прелазиле имовински цензус, или имале факултетску диплому. Великој народној скупштини присуствовало је седам посланица: Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, Мара Малагурски, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић, Катица Рајчић и Олга Станковић из Суботице. Њихови портрети су постављени у Музеју присаједињења у Новом Саду, који је отворен пре три године на обележавању 100-годишњице присаједињења.
Е. Марјанов
„Пупин” у рукама академика Василија Крестића
Комисија за доделу покрајинске награде и покрајинских признања једногласно је одлучила да Награда АП Војводине „Михајло Пупин” ове године припада академику Василију Крестићу.
Добитник Покрајинског признања у области културе „Ференц Фехер” је Јован Адамов, председник Удружења композитора Војводине. Покрајинско признање у области образовања „Ђорђе Натошевић додељено је професору српског језика и књижевности у Основној школи „Бора Радић“ у Баваништу Душану Симићу. Покрајинско признање у области привреде „Лазар Дунђерски добила је компанија „Нектар“ из Бачке Паланке.
Атлетичарки Ивани Шпановић припало је Покрајинског признања у области спорта „Момчило Тапавица”. Покрајинско признање у области равноправности полова „Милица Томић” додељено је Миланки Фуртули, председници Удружења „Велико срце“. Мр Јенеу Хајналу, председнику Националног савета мађарске националне мањине припало је Покрајинско признање у области људских и мањинских права „Људевит Мичатек”. Награде и пр5изнања биће добитницима ће бити вечар уручене на свечаној академији.
