Тај члан резолуције усвојен је са 357 гласова “за”, од укупно 632 посланика који су гласали.
У овом члану стоји да „комесар одговоран за политику суседства и проширење, намерно покушава да заобиђе и поткопа централни значај демократских реформи и реформи владавине права земље које улазе у ЕУ”.
Члан је постао део Резолуције на захтев холандског посланика Тејса Рутена из групе социјалиста и демократа. Он је данас изјавио да се његова политичка група „сложила око кандидатуре комесара Вархељија под условом да он делује само у интересу целе ЕУ, а не у интересу владе у Будимпешти. Сада, након три године рада, постоји озбиљан разлог да се верује да комесар следи план (премијера Виктора) Орбана”, сматра Рутен.
„Улога Европске комисије је да заштити територијални интегритет Босне и Херцеговине, промовише демократију у Србији и обезбеди мир и стабилност у Црној Гори и на Косову. Не супротно. Подржавање Додикових националистичких и сепаратистичких ставова не само да би било супротно Кодексу понашања чланова Европске комисије, већ би било и играње ватром, а овде је одговорност Комисије кључна”, оценио је он. Група социјалиста и демократа у саопштењу тврди да “комесар Вархељи доследно умањује нападе председника Србије Вучића на демократију и, наводно, чак је помагао сепаратистичке акције Милорада Додика у Босни и Херцеговини”.
Портпарол Европске комисије Ерик Мамер је данас, на питање новинара о Резолуцији, изјавио да је проширење процес на којем ради и доноси одлуке цела Комисија, а не само један комесар. “На почетку мандата, и на основу рада комесара Вархељија, Комисија је предложила амандмане, које је Савет ЕУ усвојио, о методологији (у процесу проширења) коју данас користимо да би подвукли важност свега што се односи на владавину права”, каже Мамер. Аутор Резолуције, немачки посланик из редова хришћана-демократа, Дејвид Мекалистер који председава Комитетом ЕП за спољне послове, није хтео да одговори на новинарско питање о Резолуцији која тражи истрагу о комесару. Он је подвукао да су “неке колеге хтеле да у тексту уђе име комесара, али друге колеге су рекле да је то неуобичајено". "Генерално, ЕП отворено каже да очекује да земље проширења, које преговарају за чланство, треба да се у потпуности ускладе са спољном политиком ЕУ, а то укључује и санкције. Ми смо били веома јасни о томе, а Србија зна нашу позицију”, каже Мекалистер. Напомиње да је “поглавље 31 важан стуб за усклађивање са европским политикама о вредностима и стандардима”. Критике на рачун комесара нису нове и биле су споменуте у извештају Европског парламента о Србији 2022 године. У овом документу стоји да ЕП "изражава забринутост због тврдњи јавности" да Вархељи не придаје довољан значај владавини права у земљама проширења.
