Како је раније најављено, дан након тога, односно 7. и 8. фебруара, европски комесар за проширење Јоханес Хан допутоваће у Београд и Подгорицу. Јучерашњи дан протекао је у оценама и медијским спекулацијама о томе шта ново припремљени документ доноси региону. Како сада ствари стоје, по тврдњама оних који су имали увид у документ, Србија и Црна Гора су једине државе Западног Балкана које ће у Стратегији Европске комисије добити јасан календарски рок о могућем приступању Европској унији до 2025. године, док се датуми за европске интеграција осталих земаља региона неће спомињати. По наводима агенције Ројтерс, једна од значајних ставки је и то што Аустрија, Чешка, Естонија, Мађарска, Ирска, Италија, Литванија, Летонија, Малта, Пољска, Словенија и Словачка желе да на годишњим самитима ЕУ учествују и лидери западнобалканске шесторке и пре самог чланства тих држава у ЕУ. Затражено је и да званичници ЕУ много чешће посећују Западни Балкан.
У документу су Србија и Црна Гора у фокусу и планирано је да 2025. године уђу у ЕУ, Албанија и Македонија би преговоре требало да отворе 2019. године, а четири године касније и БиХ. „Преговори о приступању су у току с Црном Гором и Србијом. Са снажном политичком вољом, пружањем реалних и одрживих реформи и дефинитивним решењима спорова са суседима они би потенцијално били спремни за чланство у перспективи до 2025. године”, истиче се у коначној верзији Стратегије Европске комисије која ће бити објављена у Стразбуру, а преносе обавештени извори.
У вези с отвореним билатералним питањима између земаља у региону, текст Стратегије поручује да се пре пријема западнобалканских земаља у ЕУ морају „пронаћи и бити спроведена” дефинитивна и обавезујућа решења.
Но, и поред тога остаје још много посла за све јер, како тврди известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, шест држава Западног Балкана приступиће Европској унији само ако наредних година спроведу свеобухватне реформе. По његовим речима, приступ Србије и суседних држава Европској унији зависи од испуњавања строгих „правних, политичких и економских” критеријума. Додао је да се у шест балканских земаља морају јачати правна држава, борба против корупције и организованог криминала, као и гарантовати слобода медија. Уз то је поручио и да се „билатерални сукоби у региону морају окончати што пре”.
Уочи данашњег значајног дана за европски пут Србије, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић састао се са шефом Делегације ЕУ Семом Фабрицијем, који је похвалио напредак у реализацији активности у оквиру процеса европских интеграција Србије. Фабрици је током састанка изразио и спремност да пружи подршку за реализацију преосталих активности у оквиру европских интеграција, саопштено је из Стефановићевог кабинета. Стефановић и Фабрици разговарали су о дефинисању наредних корака који ће омогућити ефикаснију имплементацију активности у вези с Акционим планом за поглавље 24 – Правда, слобода, безбедност.
Немачка, која у ЕУ издваја највише новца за земље кандидате, опрезна је што се тиче пријема западнобалканске шесторке.
– Јасно је да ти кандидати морају да спроведу још читав низ реформи. Тако нечег попут аутоматског уласка у ЕУ по претходно дефинисаном датуму неће бити – рекао је портпарол немачке владе Штефан Зајберт.
Приштински „Зери” пише да документ који се бави интеграцијама земаља Западног Балкана уопште не садржи стратегију за Косово и да се чини да је део око Косова „недефинисан и да се, можда на дуже стазе, само наводи статус потенцијални кандидат за чланство у ЕУ”. И „Газета” наводи да је то „лошија позиција за Косово него раније”, као и да је то последица тога што не постоји јединствени став унутар ЕУ, због тога што пет чланица не признају Косово, али и због изостанка напретка на Косову. Тамошњи медији подсећају на то да је Шпанија, једна од земаља које не признају Косово, наговестила да ће блокирати покушаје Косова да аплицира за чланство и да је инсистирала на томе да се у Стратегији Косово не третира као држава. За сваки следећи корак Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу Косова као независне државе,преносе изврори из Брисела. Таквог консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.
Реакције на документ који још увек није јавни стигле су јуче и из Приштине, а тамошња штампа тврди да се стратегија ЕУ за проширење бави највише Србијом, Црном Гором и БиХ, а да о Косову нема много речи. Како преносе „Зери” и приштинска „Газета”, у документу који ће бити представљен данас „не постоји стратегија за Косово” и оно се спомиње само у контексту дијалога са Србијом. Додаје се да су у нацрту документа прецизирани одређени рокови, о којима се већ писало протеклих недеља, а посебна пажња је посвећена крају 2019. године, када би Црна Гора и Србија требало да испуне тражено на пољу владавине права. Радио „Слободна Европа” је пренео да је Европска комисија у стратегији одустала и од амбиције да се постигне свеобухватни споразум о нормализацији односа између Србије и Косова до краја 2019. године, како је истицано у претходним верзијама. У стратегији се, тврде, наглашава да треба „хитно закључити свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији”.
С. Станковић
