“Још увек смо незавршеног посла. Чека нас интеграција Западног Балкана. Ако погледамо последњи круг проширења, рекао бих да се услови нису променили. ЕУ није баш у потпуности променила ''карте'' на столу и не бих се сложио са таквим критикама које се чују при сваком кругу проширења”, рекао је Фабрици на Међународној конференцији “Велико проширење - поуке за Западни Балкан”.
Он је додао да је “кредибилитет процеса” остао исти, наводећи да се до проширења може доћи ако се испуне услови, у супротном, ако земља није испунила услове онда не може да постане део европске породице.
“Често чујем да се земље кандидати прибојавају да их Европска унија не жели, међутим, акценат треба да се стави на реформе”, рекао је Фабрици.
Фабрици је указао на важност помирења и добросуседских односа, те навео да је једини начин да се промени слика Европе - да се промени начин на који комуницирамо, зато је, како каже, сада Западни Балкан у процесу помирења и успостављања добросуседске сарадње.
Он је поновио да се земље у процесу проширења морају фокусирати на реформе које, како каже, морају да произведу резултате попут развоја економије, уз поштовање друштвеног развоја и социјалних права.
“Уколико се обезбеде сви елементи од слободе медија до безбедности, онда је земља спремна за просирење”, рекао је Фабрици.
Према његовим речима, Европска унија жели земље које деле исте системе вредности и које могу да допринесу развоју целокупног система.
“Унија се у том смислу базира на одговорности и солидарности. Земље кандидати морају да спроведу озбиљне реформе, не само козметичке и да испуне стандарде које постоје у ЕУ, јер када постанете члан поставља се питање ста ће се десити, да ли ћете бити у стању да реагујете на проширење тржишта, мигрантску кризу…”, рекао је он.
Фабрици је поручио да је процес приступања - процес, а не нешто што траје дан или два, те да би земља на крају пута требало да буде у стању да преузме сва права и обавезе. “Као када идете на испит. Не можете да одете код професора и питате да ли сам положио или не, морате да покажете своје знање”, рекао је Фабрици.
Указао је да поглавља 23 и 24 подразумевају основне реформе подсетивши да се она тичу владавине права, људских права...
Такође, поручио је и да је Стратегија за Западни Балкан један од руководећих докумената када је реч о перспективи ЕУ за регион и да је на Софијском самиту донета јасна мапа пута.
Амбасадорка Румуније у Србији Оана Попа рекла је да је Румунија била и да ће увек бити једна од најснажнијих пружалаца подршке Западном Балкану у процесу проширења.
Она је истакла да је 2018. година била година поновног пружања подршке Западном Балкану , између осталог, и за спровођење реформи. Према њеним речима, Србија је једна од водећих кандидата и игра кључну улогу у регионалној стабилности Западног Балкана. “Очекује се од Србије да пружи пример осталима у процесу проширења и можете да рачунате на нашу помоћ”, поручила је амбасадорка Румуније.
Отправник послова амбасаде Пољске у Србији Анџеј Кинђук рекао је да Србија већ сада припада Европи и да Пољска званично чека да Србија у званично постане део Европске уније. “У међувремену смо спремни да вам помогнемо”, поручио је он.
Генерални секретар Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже да је евидентно да се ЕУ променила и да има доста изазова са којима се сама Унија суочава попут раста популизма и десничарских партија.
Самим тим ЕУ је, напомиње Грубјешић, променила и приступ у преговорима са земљама које су остале изван ње. Сматра да су се услови пооштрили, да је нагласак стављен на владавину права, а да Србија има и специфичност која се огледа у поглављу 35.
Подсетила је да је регионална сарадња била и остала један од кључних критеријума. “У односу на претходне рунде проширења такође се за нас остале уводе задаци раног прихватања обавеза, попут економског програма реформи, али то јесу све изазови који стоје пред земљама кандидатима, али пред изазовима не треба поклекнути”, поручила је Грубјешић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је да је Европска унија спремна да ради на нормализацији односа Београда и Приштине чим се две стране врате за преговарачки сто.
Фабрици је за Н1 телевизију рекао да се нада да ће "ствари ићи напред", и истакао да је потребан шири аспект, а то је, како каже, да се "обе стране обавежу", јер нема алтернативе дијалогу.
Став ЕУ је јасан, а то је да унилатерално наметнуте тарифе приштинске стране тренутно отежавају дијалог и морају да буду укинуте, рекао је Фабрици за Н1.
"ЕУ модерира дијалог и потпомаже. Ми се надамо обнови дијалога што пре. Спремни смо да наставимо ка нормализацији односа две стране", изјавио је Фабрици.
"Морате да видите које су то поруке из историје, сарадња и претварање конкуренције у сарадњу", рекао је Фабрици.
Према његовим речима, рад ЕУ је континуиран да би се рад на нормализацији свеукупних регионалних односа обновио, с тим у вези ће, додаје, шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини боравити у Тирани у оквиру процеса Брдо-Бриони.
Када је реч о слободи медија, каже да је та област од суштинске важности за Европу.
"То је област у којој Србија мора да ради, да буде боља и да се унапреди. Поздрављамо позитивне елементе у виду медијске стратегије, која је у јануару завршена. Желимо да се та стратегија усвоји и реализује", казао је он.
Додаје да ће ЕУ, када је реч о слободи медија и изражавања, у годишњем извештају који ће крајем пролећа бити објављен, поново процењивати ситуацију.
Уочи 9. маја, који представља Дан Европе, као и Дан победе над фашизмом, каже да је то визионарски корак који је променио Европу.
"9. мај симболизује дан прославе пројекта оснивања ЕУ. Суштина је мир - ако погледате у историју то је непрекидан период мира", поручио је Фабрици.
Како каже, српска привреда постепено се интегрише у економију ЕУ.
"Не само што смо суседи, имамо два елемента - инвестиције и трговину. Економија је изузетно битна за интеграцију у ЕУ. Интерес је просперитетна привреда јер што је више тако, просперитетнија је сарадња", закључио је Фабрици.
