Сматра се да је Србија највећа економија на Западном Балкану по величини и важан део средстава ће бити на њу усмерен, рекао је Фабрици за РТС.
Како је навео, Србија још није чланица ЕУ, али је близу ЕУ, те се очекује да много бржи економски опоравак ЕУ утиче и на економију Србије.
Подсећа да 67 одсто спољнотрговинске размене Србије усмерен ка ЕУ, као и да већина страних инвестиција у Србију долази из ЕУ.
Што се брже буде опорављала економија ЕУ, то ће и Србији бити боље, навео је Фабрици.
Додаје и да је буџет ЕУ оријентисан на дигиталну агенду, зелену економију, што ће се рефлектовати и на Србију.
Упитан да ли Србија може да очекује додатну подршку од ЕУ, поред 93 милиона евра који су најављени за борбу против ковида, Фабрици каже да је већ утрошено 15 милиона евра на хитну медицинску помоћ, да је потписан уговор о финансирању запошљавања медицинских радника, те да је ЕУ отворена за нове захтеве које српска влада буде упутила.
Подсетио је и да је на Самиту у Загребу договорено да ће ЕУ изнети један пакет економског опоравка за Србију и Западни Балкан и да ће се видети и додатна средства која ће Србија моћи да употреби за економски опоравак.
Лидери ЕУ 27 постигли су јуче, после маратонских вишедневних преговора, договор о вишегодишењем заједничком буџету и фонду за оправак.
Укупан износ пакета за опоравак је 1.824 милијарде евра, од чега се 1.074 миљарде налази у оквиру заједничког буџета за период од 2021. до 2027. године.
Фонд за опоравак ЕУ износи 750 милијарди евра, а чине га 390 милијарди бесповратне помоћи и 360 милијарди зајмова.
