Директор агенције Владимир Пејић рекао је да се не сећа да је СНС имала овако висок проценат подршке, чему, каже он, доприноси и утисак да политичка сцена не постоји.
"За њих је то добро, али се поставља питање шта је зенит и колико дуго могу да се задрже. За друштво је свакако боље да имамо више јаких учесника, то је принцип демократије. Добро је да имамо избор, али проценти се не могу додељивати декретом, па је потребно да остале странке понуде нешто више", рекао је Владимир Пејић.
Према његовим речима, рејтинг Социјалистичке партије Србије је у благом паду и та странка би освојила 8,3 одсто подршке, што је у тренутним условима добар резултат.
Како се наводи, показало се да је трећа по снази странка Српски патриотски савез (СПАС) са 4,3 одсто подршке, што је уједно и последња странка која би могла да уђе у парламент, ако се не рачунају националне мањине.
"Многи су СПАС потцењивали пре избора. Њихова партиципација у власти није се још материјализовала кроз проценте. Нису до краја препознати као чланови владајуће коалиције и биће занимљиво како ће се поставити и како ће бранити ставове коалиционих партнера", каже Пејић.
Истраживање је показало да је у овом тренутку најјача странка опозиције Доста је било с подршком од 3,8 одсто.
Демократска странка Србије и ПОКС у савезу имају отприлике исто као у простом збиру на изборима, ако се изузме бојкот. Наступају заједнички, имају сличне политике и то би, како Пејић каже, могло да се покаже корисним.
"Странку слободе и правде, Народну странку, ПСГ и Двери посматрао бих као целину. Резултат који постижу показује да нису за њих баш сви који су против Александра Вучића. Нису до сада успели да анимирају већи број бирача. Делује и да су Двери одбачене, нема их нигде, а не бих искључио да је ово само њихово затишје пред буру", рекао је Пејић.
Он додаје и да је "најтужније што Демократске странке (ДС) већ по ко зна који пут нема у истраживању".
Истраживање је, иначе, показало да четвртина испитаника као разлог зашто неће да гласају наводи да не постоји опција за коју би се определили, 22 одсто каже да никад не гласа, 19 чека да се кандидује неко коме верују, док гађење према политици и политичарима осећа 12 процената.
На питање "која од јавних личности вам улива поверење, а да се не бави политиком", највише испитаника, њих 28 одсто, поменуло је лекара Бранимира Несторовића.
