У интервјуу за хрватски портал Новости, Грубиша каже да супротно мишљењима која свесно или не, минимизују нападе на хрватске Србе или их пак проглашавају ''индивидуалним инцидентима'', Грубиша каже да корени те нетрпељивости и агресивности леже у темељима хрватске политике у време када је хрватска власт, након демократских избора 1990. у одговору на Милошевићеву политику стварања "велике Србије" и побуну Срба у Хрватској, кренула путем демонизације и прогона Срба.
"Чињеница да су већ тада спроведене недвосмислена рехабилитација усташке идеологије и ревизија историје у функцији Домовинског рата имају за последицу то да хрватско друштво готово тридесет година после то спроводи, уместо да се уласком у Европску унију нормализовало, пре свега прихватањем антифашистичких, антирасистичких и антинационалистичких вредности те исте Европе", каже Грубиша.
За тај хрватски пут ''напред према прошлости'' с ренесансом фашистичких батинашких метода, као што је то случај маскираних нападача код Книна, разбијање ћириличних плоча у Вуковару и противуставно понашање појединих политичара, одговорност дакле сноси и политичка каста на власти, рекао је Грубиша.
Гротескно је притом, каже, што су се сада сви окомили на Милорада Пуповца, па тако и заступник Миро Ковач де факто покушава да оправда етничко насиље према Србима компаративним статистикама по којима испада да је Хрватска на дну лествице учесталости таквих злочина.
Скандалозним сматра то што је председница Хрватске осуђујући "ненародне тоталитарне режиме", одала пијетет припадницима немачких и усташких јединица које су се бориле још неколико дана након окончања рата и у свом говору изједначила југословенски комунизам с усташким режимом.
"Рекли бисмо: ревизионисти напред, остали стој", навео је.
Амбивалентност према усташкој прошлости Хрватске или чак и отворени ревизионизам у односу на хрватски фашистички режим, нажалост, карактеристика су овдашњег јавног дискурса, истиче Грубиша.
Тај ревизионизам, истиче, уграђен је у школске програме, чиме стасају нове генерације с поремећеним системом вредности, а деструктивну улогу имају и масовни медији, посебно државна телевизија.
"Нажалост, председница Републике је и сама производ, али и произвођач овакве климе. Ако бисмо хтели да будемо максимално индулгентни према њој, могли бисмо да покушамо да је екскулпирамо причом о њеним неадекватним саветницима који јој подмећу штошта, али би је то тада сврстало међу оне неспособне владаре, како каже Макијавели, који су заробљеници својих саветника. А у случају њеног легитимисања усташке компарсерије, од поздрава ''за дом спремни'' до санктификације ратних злочинаца, реч је о симптому горљиве популистичке ревности у лову на гласове претпостављене већине", истиче Грубиша.
Према Грубиши, оклевање водећих хрватских политичара да раскрсте с геноцидном усташком прошлошћу, толерисње усташке симболике и порука, милитаризација земље и попуштање пред хршћанским милитантним фундаментализмом баца Хрватску у историјску каљугу.
