Хупер је за "Глас Америке" (ВоА) рекао да су две стране практично договориле свеобухватни споразум, који, по својој природи, како каже, изискује територијално прилагођавање, што је канцеларка Меркел одбила као део решења, а Макрону је сада остављен "врућ кромпир" да види да ли постоји алтернатива свеобухватном споразуму.
Он лично сматра да парцијална решења нису решења.
Хупер верује да Макрон долази у Београд на иницијативу немачке канцеларке, након што је блокирала споразум који су две стране практично договориле.
“У свему овоме догодило се нешто невероватно, српски и косовски лидери постигли су концепт, који се односио на демаркацију границе, што је укључивало и релативно малу размену територија, а то нису прихватили Европљани. Двојица лидера су у приличној мери дошли до договора, али су га Европљани одбацили, а понајвише Немачка, чији је став пресудан", каже Хупер за ВоА.
Истиче да му је невеорватно да је свеобухватни договор одбачен, а да није понуђена никаква алтернатива.
"Потом је Меркел оставила Макрону да види да ли постоји начин да разбијени договор може да се замени неком врстом процеса, који би довео до новог договора”, каже Хупер.
Како каже, Меркел је пренела српском председнику Александру Вучићу да се противи измени границе, што је означило крај договора који је постигнут са косовским председником Хашимом Тачијем.
"Уверен сам да би договор, да је био остварен, знатно допринео бржем уласку Србије у ЕУ, као што верујем да би и Косово лакше добило чланство у Уједињеним нацијама”, сматра Хупер.
Мишљења је да "дебакл у Берлину", како га назива, значи и могући крај постизања свеобухватног договора у начелу.
Хупер, међутим, тврди да не постоји алтернатива свеобухватном договору, који по својој природи, како каже, изискује територијално прилагођавање, што Меркелова одбија као део решења.
“Сада је на ЕУ, Макрону је остављен ''врућ кромпир'' да пронађе да ли постоји алтернатива свеобухватном споразуму, који су две стране имале. Јер, сада имате ситуацију у којој је цела идеја свеобухватног договора угрожена. Покушавају да нађу друго решење, али њега нема", рекао је Хупер.
Према његовим речима, америчка администрација, за разлику од Европљана, свхата да свеобухватан споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине мора да укључи одређену размену територија.
"Реалност је да нема простора за парцијална решења. Сетите се Бриселског споразума, у чијем је средишту било формирање Заједнице српских општина, који је Кетрин Ештон, претходница Федерике Могерини, постигла 2013. Тај договор је замро, јер косовска страна то није желела да прихвати”, каже Хупер.
Тврди да Немачка још увек није научила важну лекцију, а да ће Макрон током предстојеће посете Београду показати да ли је Француска у томе свеснија.
