Музеј у саопштењу додаје да са жаљењем констатује да је Инцко на крају мандата дао снажан подстрек ревизији недавне трагичне историје тиме што је наметнуо измене Кривичног закона БиХ којима се, поред осталог, санкционише јавно одобравање, порицање, грубо умањивање или оправдавање "геноцида" у Сребреници.
Након детаљне анализе одлуке Инцка Музеј оцењује да је сам чин који подразумева наметање једне правне норме јасно сведочи о томе да је његов реализатор свестан да је та и таква норма дубоко антиправна, антицивилизацијска, псеудоисторијска и, коначно, у супротности са основним историјским чињеницама, односно са начином на који се правно квалификује одређени злочин почињен у околностима грађанског сукоба.
"Свесно извлачећи из недељивог историјског контекста један злочин и проглашавајући га геноцидом, супротно дефиницији геноцида коју је дао њен творац Рафаел Лемкин, Међународни кривични суд за бившу Југославију, на чије се поједине крајње проблематичне пресуде позива Инцко, успоставио је снажне основе за мобилизацију бројних генерација на постјугословенским просторима на нову мржњу и насиље", наводи Музеј.
Другим речима, уместо да задовољи правду, утврди неспорне чињенице, санкционише све одговорне и пружи правну, моралну и људску утеху и подршку жртвама, њиховим најмилијима и потомцима, Међународни ад хок кривични суд, а сада и Инцко, начинили су јасан отклон од истинске правде у покушају да као неприкосновену и неупитну историјску истину успоставе правну квалификацију која не кореспондира са чињеничним карактером трагичних историјских догађаја у Сребреници.
Из Музеја самтрају да је одлука Инцка очигледна реакција на темељан и детаљан, чињеницама поткрепљен недавно објављени извештај тима међународно признатих стручњака који је ратни злочин почињен на подручју Сребренице исправно квалификовао као такав, указујући да он у себи не садржи елементе геноцидне намере, односно геноцидне радње.
"Инцко је невешто, а све са циљем да успостави непостојећи и немогући историјско-правни паралелизам између Повеље Међународног војног суда придружене уз тзв. Лондонски споразум од 8. августа 1945. године са појединим историјски и правно проблематичним пресудама ад хок Међународног кривичног суда за бившу Југославију, демонстрирао то да своју улогу високог представника међународне заједнице у БиХ доживљава као истинског и свесног егзекутора (убице) истине, права и историјске правде", наводи Музеј.
Из Музеја нагалшавају да томе можда понајбоље сведочи и чињеница да је Међународни (Нирнбершки) војни суд 1945. године био основан како би утврдио чињенице и санкционисао одговорне за ратне злочине почињене током глобалног међународног и међудржавног сукоба какав је био Други светски рат, док је ад хок Међународни кривични суд за бившу Југославију формиран како би судио одговорнима за злочине почињене на територији само једне суверене државе током трагичног грађанског сукоба који је садржавао све елементе међунационалног и међуверског конфликта.
"Имајући све претходно саопштено у виду, Музеј жртава геноцида још једном указује на чињеничну утемелкеност, стручност и објективност недавно објављеног извештаја групе међународних експерата у вези са трагичним догађајима из јула 1995. и изражава жаљење због неодговорне одлуке Инцка чије се ће забрињавајуће и потенцијално веома последице тек осетити у годинама и деценијама које следе", наводи се у саопштењу Музеја.
