– Претпостављам да се сећате да су посланици тај програм оценили као изузетно амбициозан. Ја сам и тада тврдио да је то заправо реалан програм и да Војводина има – то се сада и доказује – много више капацитета, знања и много више техничког и финансијског потенцијала и може кроз политику окупљања око пројеката, дакле, кроз заједнички рад с Владом Републике Србије, локалним самоуправама, наравно, и међународним фондовима, да брже индукује сопствени развој.
Како бисте сумирали резултате онога што је урађено у години на измаку?
– Прва година је показала да смо потпуно у праву. Гледајући програм рада, кључне елементе програма, велике инвестиције које смо најавили, може се констатовати да смо у највећем могућем обиму успели. Могу да вас усмерим пре свега на велике заједничке инвестиције. Почели су радови на изградњи пруге од Старе Пазове до Новог Сада, зграде Радио-телевизије Војводине, научно-технолошког парка и зграде Хитне помоћи, коју радимо с Градом Новим Садом. Здравству смо дали посебан приоритет. У овом тренутку санирамо и поправљамо више од десет објеката, с акцентом на регионалну болницу у Панчеву, која је била у најлошијем техничком стању. Унапредили смо дијагностички модел здравства Војводине набавком три ангио-сале. Подсетићу вас на то да готово 50 одсто смртности од свих болести свој узрок има у кардиоваскуларним оболењима. То је податак који говори колико је то важно. Профункционисао је систем у Суботици, препознат је од државног Фонда за здравство, у току је припремна фаза за ангио-салу у Зрењанину. Започели смо велики инвестициони циклус обнова предшколских установа, основних и средњих школа. Успоставили смо пуну координацију с Канцеларијом за јавно улагања, која инвестира у значајној мери, ми је сустижемо. Следећу годину најавио сам да ће бити година социјалне заштите. Излазимо с додатним програмима и када је реч о самој садржини и функционисању система и када је реч о инвестиционим улагањима. За то се припремамо кроз одговарајуће пројекте који су на дневном реду.
Поводом 75 година „Дневника”, председник Покрајинске владе је рекао да воли да чита наш лист и да га чита сваки дан.
– Људи из политике и јавног живота највише воле да читају себе, и у том зачараном и затвореном кругу често на маргинама остају неке друге „Дневникове” странице. За ову прилику ћу да издвојим оне о спорту, па онда да издвојим странице о фудбалу – регионалну лигу и новосадски разред – о њима се много прича и то су врло интересантне теме. Ја сам некада као дете играо за „Фрушогорац” из Сремске Каменице и веровали или не, и данас, када уторком узмем „Дневник”, често трагам за резултатима свог клуба. Он има успоне и падове, двадесетак година нисам ушао у просторије, а још мало ће стота годишњица клуба. Зашто сам то рекао? „Дневник”, дакле, има танане тачке које нису само везане за политику, за власт, опозицију, за неке те наше грубе елементе свакодневице, него и ове танане, по којима се људи годинама за нешто везују и сами заправо постају део ткива „Дневникове” традиције.
Да ли су установе, јавна предузећа и општине пројектно спремни да прате зацртани програм рада Покрајинске владе?
– Веома сам задовољан радом „Вода Војводине”. Показали су изузетну пројектну спремност, далеко већу од националног просека. Припремили су 11 пројеката, од укупно 14 који се реализују на целој територији Србије, док је 27 пројеката у фази припреме. Говорим о огромној организацији која повлачи кредите из међународних извора да на што више локација омогућимо да набавком система за наводњавање пољопривредним газдинствима буде доступна вода. Говорим о прилично снажној финансијској ињекцији за подстицаје – више од осам милијарди динара – преко Секретаријата за пољопривреду. То је све део слике године иза нас. Говорим и о доброј сарадњи с општинама. Од 45 општина у Војводини, 44 је конкурисало, добило новац и сви пројекти се реализују. Немамо ниједан који је негде на маргини и стоји из некаквих нерешених односа кад говорим о припреми пројеката у локалним срединама. Ради се о пројектима локалног економског развоја, инфраструктурним пројектима, од којих су неки веома, веома значајни и тичу се додатних потенцијала за привредни развој. Радимо индустријске зоне на 11 локација у Војводини. Мислим да се може рећи да смо успели у том веома амбициозном пројекту. Доказао сам са својим тимом да Војводина може више и да има страховите потенцијале, који су сад препознати од националног нивоа. Улазимо и у нове пројекте. Договорили смо се да заједно с Владом Србије припремимо пројекат брзе саобраћајнице од Новог Сада до Зрењанина и од Зрењанина до Београда.
Како као председник Покрајинске владе коментаришете извршење буџета у деветомесечном периоду?
– У начелу сам задовољан. У неким секретаријатима је извршење боље, у некима у потпуности и нисам задовољан. Има и даље простора за анализу свих буџетских раздела, за анализу функционалности сваког раздела понаособ. Имамо и даље простора и видећете на предлогу буџета за 2018. годину да ћемо успети и даље да снижавамо трошкове специјализованих услуга, све оне разделе без којих можемо, да бисмо што више новца унели у структуру будућег економског развоја кроз подстицаје у пољопривреди, привреди, туризму, у инвестиционим захватима у свих 45 општина. Сачекаћемо реализацију буџета до краја године, али ако суфицит у буџету буде превелики, тиме нећу бити задовољан јер превелики суфицит није израз доброг планирања и добре реализације. Једноставно, и даље постоје слабости у систему које ћемо, верујем, у већ другом кораку, а то је буџет за 2018, успети да отклонимо.
Да ли сте задовољни спровођењем концепта политике окупљања око пројеката?
– Доказали смо да је тај концепт најбољи за Војводину јер Војводина добија додатне паре и улаже у сопствени развој. Доказали смо да параполитички фондови, попут Фонда за тзв. нове технологије, који је у ствари био фонд за прање пара, као и некадашњи Фонд за капитална улагања, где имамо десет проблематичних уговора. Они су заправо били камен спотицања за укупан развој Војводине. Ево, спреман сам да чујем од јавности и опозиције да смо било где погрешили. Држимо се чврсто рокова, то је такође обележје ове владе. Од више од 100 пројеката, каснимо само неких тридесетак дана на изградњи новог блока школе „Васе Стајић” у Новом Саду, али и тај ће посао бити готов до краја новембра.
Који пројекти се завршавају и који ће бити започети?
– У наредној години ћемо наставити заједнички да финансирамо изградњу зграде РТВ-а. Република се већ усагласила да у тој другој, последњој фази изградње, за наш буџет определи своје учешће. Своје учешће определила је и за осму, последњу фазу изградње Народног позоришта у Суботици. Што се „Жежељевог” моста тиче, на пролеће ћемо се поздравити са запосленима. Мост је практично склопљен, сад се интензивно ради на приступним саобраћајницама. Следеће године улазимо у нове пројекте. Почињемо изградњу Летенке, а у оквиру Кампуса, надам се да ћемо почети следеће године да градимо нову зграду Културног центра на месту ресторана прекопута зграде Више пословне школе. Имаћемо велике инвестиције у локалним самоуправама, у договору с Републиком завршићемо атлетске стадионе у Суботици и Зрењанину.
Докле се стигло с реализацијом пројекта на изградњи Б и Ц блока Клиничког центра Војводине?
– На самом смо прагу последње фазе, у којој Република Србија, преко Владе и Министарства здравља треба практично да пусти или објави јавну набавку за извођача радова за изградњу Б и Ц блока. Да ли ће се то десити сад, или током првих месеци 2018 – у овом тренутку мени није познато. Ми смо урадили свој део посла. Нишки клинички центар је пред пуштањем у функцију, остају клинички центар Београд и Нови Сад, где је потпуно све спремно с неопходном документацијом. Одобрен је и новац на великом скупу у Трсту, још током лета је завршена ревизија аранжмана, потписана су документа и тај новац чека да наше надлежно министарство отвори ту процедуру. У свакодневном смо контакту с Министарством здравља, за нас је то заиста питање живота и смрти јер желимо 30.000 нових квадрата, желимо да у договору с Владом Србије, обезбедимо новац за нове дијагностичке апарате, желимо да добијемо простор за уређење Клиничког центра, желимо да наши лекари, наше медицинско особље, имају много боље услове за рад и то ће бити нека врста круне рада ове покрајинске владе јер је то показатељ да успевамо да у том изузетно важном сегменту живота достижемо стандарде који постоје у развијеним земљама.
Ержебет Марјанов
Фото: Р. Хаџић
