"Јуче сам био на скупу Регионалног стамбеног програма. Пришао ми је тада амбасадор САД Кајл Скот и новинари су ме питали да ли рекао нешто о Александру Вулину. Није рекао ништа о Вулину, жалио се на Зорана Вујића, политичког директора из мог Министарства због неких инцидената који су се десили“, објаснио је Дачић.
Дачић је казао да не зна заиста да ли је било лобирања, али да свакако нико са њим око таквих ствари није разговарао.
"Не верујем да може да има било каквог ефекта такво лобирање", поручио је он.
Вучић: Нису ме притискали
Вучић је, одговарајући на питање новинара да ли је било притисака на њега приликом избора Вулина, одговорио одрично.
"На мене нико није вршио притисак, нико, ни из једне амбасаде и владе, било који председник", рекао је Вучић.
"Подразумева се да не може, али нико није ни покушавао. Лагао бих да изигравам хероја, као ''ја јунак, издржао сам''. Нико ме ништа није питао", додао је Вучић.
АП: Брнабић "потопила" наде Запада
Америчка агенција АП оценила је данас да је избором Александра Вулина за место министра одбране мандатарка за састав нове владе Србије Ана Брнабић "потопила" наде Запада да ће њена номинација значити удаљавање од утицаја Москве.
АП у извештају из Београда наводи да се на листи за састав нове владе налази неколико отворено проруских и антизападно оријентисаних званичника, а Вулина описује као "званичника чврстог проруског опредељења".
"Када је председник Србије Александар Вучић номиновао Ану Брнабић, која се школовала у САД и Британији, да га наследи на месту премијера, то је виђено као његов покушај да умири забринутост Запада да се Србија сувише приближава Русији", пише америчка агенција.
Поједини медији објавили су јуче и данас да САД нису задовољне решењем да Вулин води одбрану.
Сам Вулин је изјавио, како га цитира Ало, да је "чуо са више страна" да се амбасадор САД интересовао за то решење, односно да је било интереса, "и у иностранству, и од стране унутрашњих лобија", да ресор одбране води неко близак "искључиво Западу".
