Имали смо у тридесетогодишњој историји савременог вишестраначја свакакве изборе: учествовали су и власници пирамидалних банака и продавци четки, и јоги летачи и Богољуб Карић... кампање су биле и овакве и онакве, али никада није било као сада. Кандидате су заменили глумци, а кампање нема!
Да - нема! Лидери опозиционе листе за коју се тврди да има највеће шансе да победи не мичу се из својих канцеларија у Београду. Да ли сте видели или чули да су Ђилас, Лутовац, Понош... организовали негде скуп од пет, десет хиљада људи и одржали својим присталицама запаљив говор? Нисте!
Још мање сте могли да чујете или видите да су се ови лидери заједно појавили пред грађанима и од њих затражили глас, потом демонстрирали снагу и јединство држећи се за руке и високо их дижући? "Снагу и јединство"? Ха-ха! Нисте и нећете!
И раније смо имали предизборне савезе и коалиције политичара који се нису подносили, али су се бар трпели и, зарад заједничког циља, одржавали бар привид јединства. Најилустративнији је пример коалиције која је победила Милошевића.
Практично до самог расписивања избора они који су се сврстали у колону иза Ђиласа нису штедели увреде на његов рачун. Понош, Алексић, Лутовац… тврдили су да је Драган Ђилас издајник и човек који је нанео највећу штету опозицији. И сад треба да заједничлки наступе, па још насмешени?! Они се неће загрлити ни ако победе!
Захваљујући спрези с медијским тајкуном Драганом Шолаком, Драган Ђилас наметнуо се као неприкосновени газда пробриселској опозицији. Услови под којима су се остали прикључили његовој листи - да не би нестали с политичке сцене! - понижавајући су. Јавност је нешто више могла о томе да сазна из наступа Бориса Тадића, који се једини усудио да проговори.
- Мики Алексић ми је пренео услов Драгана Ђиласа: ако уђем у коалицију, не смем самостално да се оглашавам у медијима ни на скуповима - рекао је Тадић.
Његова судбина осталима је послужила за наук: странка му је преполовљена, а бивши председник Србије је принуђен да се удружи са антиваксером Радуловићем и странком Отете бебе!
Скуп сујетних и неделотворних
Ђиласова листа "Србија против насиља" је апсолутно нефункционалан скуп сујетних и неделотворних политичара обузетих несавладивоим жељом да се дочепају власти, и без икакве идеје како да ту жељу остваре.
Свесни да њихова неспособност у класичној изборној кампањи не би могла да се сакрије, Шолак и Ђилас прибегли су неуобичајеном, али у у овим условима једино могућем решењу: ангажовали су јавне личности разних профила да агитују уместо њих. Још летос смо, тако, имали протесте на којима су говорили глумци, певачи, студенти… а сада имамо Проглас, док политичари који претендују на вођење државе седе у добровољном кућном притвору да не би наљутили Ђиласа.
Српска опозиција је изокренула реалност: раније су глумци имали своје дублере, а сада они дублирају политичаре. Најистакнутија лица политичке јесени 2023. у Србији су Светлана Бојковић и Драган Бјелогрлић. Као да ћемо гласати за Оскара популарности, а не за премијера.
Они дају интервјуе, они дискутују с паорима на блокадама, они се жале да не могу да живе у оваквој Србији, и прете грађанским ратом уколико се опозицији унапред не призна победа. Наравно, све то у оквирима својих скромних знања о пољопривреди и рату, али шта се може кад нема бољих?
Уосталом, познат је из америчлких филмова онај тест поверења за политичаре: "Да ли бисте купили од њега половни аутомобил?"
Да ли бисте поверовали Ћути кад каже да није враћао километражу?
