Самим тим што се Србија већим делом 2019. „борила” с предизборним темама, највећи део посла одрадила је управо Скупштина Србије, којој за неколико месеци истиче мандат.
Но, по најавама председнице парламента Маја Гојковић, и старт нове године биће у знаку скупштинског рада јер ће се посланици већ у јануару вратити у скупштинске клупе да би до краја мандата усвојили све предлоге који су им стигли из Немањине. Како је подсетила, у 2019. години усвојено је 180 закона и отворен је међустраначки дијалог власти и опозиције. Маја Гојковић је посебно истакла да се дијалог странака вратио у парламент.
– Улица није место за дијалог, нити плато испред Скупштине или испред РТС-а. Велика победа демократије је то што смо се вратили у парламент. Убеђена сам у то да смо знатно побољшали изборне услове – сматра Маја Гојковић, уз тврдњу да је испуњено више од 95 одсто онога што су власт и опозиција договорили током дијалога. – То је попуњавање нових чланова Савета РЕМ-а, а први пут у историји вишестраначја имамо комисију која ће пратити изборни процес.
Током целе протекле године Скупштина Србије суочавала се с бојкотом парламентарних заседања. Опозициони посланици започели су га крајем јануара, када је у посети српском парламенту био словеначки председник Борут Пахор. Бојкот је настављен и 11. фебруара. Тада су опозициони посланици на свако пола сата у скупштинском холу држали конференције за новинаре о предложеним тачкама дневног реда. Иако су на старту бојкота у скупштинској сали били само посланици власти и радикали, до краја године смањио се број опозиционих партија склоних таквом виду политичке борбе па су при том ставу за сада остале само чланице Савеза за Србију. Парламент више не бојкотује део самосталних посланика, али ни Странка модерне Србије, ЛДП и ЛСВ, Ђорђе Вукадиновић, Миладин Шеварлић, а понекад је у сали председник Нове странке Зоран Живковић. То је у неку руку олакшало међустраначки дијалог, који је стартовао управо због захтева опозиције, а нагласнији су у томе били, користећи и уличне протесте, представници Савеза за Србију. Власт је прихватила посредничку улогу европарламентараца, али ни то није било довољно да све опозиционе странке седну за сто и разговарају с владајућом коалицијом.
Након конституисања парламента почиње да тече рок од три месеца за избор нове владе. Председник Александар Вучић повериће након консултација с парламентарним странкама мандат за састав нове владе ономе ко га увери у то да има већину у Скупштини Србије
Устав прописује да, уколико се влада не састави у року од 90 дана од дана конституисања Скупштине, расписују се нови парламентарни избори. Након прошлих избора, одржаних 24. априла 2016. године, мандатар је имао законски рок да до 31. августа састави владу, с тим што је нови тим за Немањину изабран десет дана пре крајњег термина.
Но, и поред тога што је СзС остао при бојкоту парламента и избора, скупштинска већина усвојила је прописе који треба да побољшају услове у којима ће се одвијати овогодишњи, пролећни избори. Усвојен је сет закона који се односе на забрану функционерске кампање и употребу јавних ресурса у предизборној утакмици, Републичка изборна комисија почела је обуку чланова бирачких одбора да би грађани што лакше могли остварити своја права, а бирачки списак је пречишћен. Изабран је Надзорни одбор парламента, чији задатак је да контролише понашање медија, политичких странака, кандидата и других учесника на изборима да би сви могли имати једнак третман. Подршку власти добила су и три нова члана РЕМ-а, као органа који ће контролисати рад јавних електронских сервиса .
Који след догађања нас очекује у овој години? Најпре, треба да буде одређен датум одржавања избора, а он ће бити познат када их распише председник Србије Александар Вучић. Актуелном сазиву Скупштине мандат истиче 3. јуна, па ће самим тим, 90 дана пре тога, шеф државе расписати парламентарне изборе, који морају бити окончани у року од 60 дана од расписивања, с тим што не могу бити одржани раније од 45 дана. Самим тим, искристалисала су се два датума. Наиме, верује се да Ускрс, 19. април, неће бити изборни дан, па су преостали 26. април или 3. мај.
Војвођански парламент конституисан је 2. јуна 2016. године, тако да се термини уклапају са Скупштином Србије, која броји мандат од дана касније, те избори за оба нивоа власти могу бити одржани у истом дану. Изборе за посланике Скупштине Војводине расписаће председник Скупштине Иштван Пастор такође 90 дана пре истека мандата, а од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 30 дана ни више од 60. Одлуком о расписивању избора одређује се дан одржавања избора, као и дан од којег почињу да теку рокови за вршење изборних радњи.
Одговарајући на питање да ли ће можда бити председница Скупштине и у трећем мандату, Маја Гојковић је рекла да ће „своје дилеме прво поделити с председником СНС-а и колегама”.
– Овај посао је заиста захтеван, тежак, мислим да сам дала све од себе да будем добар председник и посланик – закључила је председница Скупштине.
Прву седницу Народне скупштине након избора сазива председник парламента из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Сматра се да је Народна скупштина конституисана када се потврде мандати две трећине народних посланика, чиме уједно престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.
Локалне изборе расписаће председница Скупштине Србије Маја Гојковић. Скупштина Србије требало би да усвоји измене Закона о локалним изборима, које је предложила Влада, а по којима се избори за одборнике морају расписати најкасније 45 дана пре краја мандата одборника. По још увек важећем решењу, избори за одборнике морају се спровести најкасније 30 дана пре краја одборничког мандата. Законска измена се предлаже јер је, како сматра Влада, важније одредити крајњи рок за расписивање избора него за њихово спровођење. Иначе, и у случају локалних избора важе исти термини као и за парламентарне: од дана раписивања до дана одржавања не може протећи мање од 45 дана ни више од 60. Осим тога, додаје се у образложењу, предложено решење допушта и већу флексибилност у погледу одређивања рока за расписивање и самим тим и у погледу одређивања дана одржавања локалних избора, „што може бити корисно и од практичног значаја у одређеним политичким околностима”.
Светлана Станковић
