Коментаришући ту идеју, Јаковина подсећа да су мањинска права унета у хрватско законодавство када је завршена мирна реинтеграција Подунавља.
"У то не можете дирати и школе и право на школовање на властитом језику и писму вероватно су део тог пакета и не мислим да се то може мењати вољом једног градоначелника. Ако се не варам исти градоначелник је био када су Норвежани изградили школу која је требало да буде заједничка па су тражили новац назад", рекао је Јаковина за загребачку Н1 тв.
Подсетио је да су уочи уласка Хрватске у ЕУ он и његове две колгинице били избрани да направе тип уџебника који је требао да буде прихваћен у Подунављу за децу у хрватско-српским школама, али да је то, како је рекао, изазвало највише реакција на хрватској страни.
Подсетио је и да је тада једна од експерата у Министарству просвете рекла : "Ако Срби на то пристају, то не може бити добро".
"Ако тако размишљате онда нема помирења, онда размишљате о искључивој интерпретацији. Било је историчара који су на слику спаљених српских села имали дилему да ли је то српско село или није”, рекао је.
Подсетио је и да је ХДЗ у Вуковару био на власти до прошле године док њихов кандидат није постао кандидат Миросла Шкоре.
“Спојене школе и школе у којима ће неки предмети бити заједнички мислим да је то добар почетак. Мислим да је важно, не само за Србе да знају ћирилицу, него да би били корисно да можда и Хрвати знају ћирилицу јер има пуно књига на ћирилици и добит ће знање који други неће", рекао је Јаковина и додао да сматра да би заједничка настава за Србе и Хрват требало остварити.
