"Процедура преговора је таква да ако половином текуће године знате да није усвојен известај онда је јасно да оно тешко може да се отвори до краја године", каже Јоксимовић за "Новости" говорећи о томе треба ли очекивати да се поглавље 31 отвори до краја године и зашто се на извештај о скринингу чека већ четири године.
"Поглавље 31 уобичајено није било превисе захтевно, али како су се међународни односи закомпликовали и саме дрзаве ЕУ морале да се усагласавају да би постигле консензус око неких питања, донекле су измењена и оцекивања појединих чланица према кандидатима", каже министарка.
На питање да ли је Литванија једини противник унутар ЕУ да Београд начне и ово поглавље, Јоксимовић објашњава да правила ЕУ кажу да је известај са скрининга за поглавље 31 предмет затворене расправе у дипломатском формату између њених 28 чланица.
"Треба разумети да у оцени сваког питања од значаја за спољну и безбедносну политику чланице полазе од сопствених националних интереса и да га консензусом подижу на ниво заједничке политике ЕУ. Од земље кандидата очекује се да усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ постигне постепено до чланства", каже Јоксимовић.
Она указује на чињеницу да је Србија једна од дрзава које у нашем региону највисе доприносе европској безбедности.
"То смо доказали приликом председавања ОЕБС-у током мигрантске кризе, у борби против тероризма... Као дрзава која није чланица ниједног војнополитичког савеза имамо обавезу и право да водимо рачуна о сопственој безбедности и сопственим националним интересима. Спољна политика Србије је у координацији са тако дефинисаном политком националне безбеднсти, а оквир је свакако процес европских интеграција, који је наш спољнополитичким приоритет", наводи Јоксимовић.
