(ФОТО, ВИДЕО) ТРИ НОВА ТРГА, БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ И ОБНОВЉЕНЕ ФАСАДЕ Алмашки крај је понос Новог Сада, завирите у један од највећих пројеката у историји града
Алмашки крај, најстарије градско језгро Новог Сада и простор у којем су сачувани трагови првих дана развоја града, после деценија у којима су време, дотрајала инфраструктура и неадекватно одржавање оставили траг добија ново лице.
Обнова Алмашког краја није само питање уређења улица, фасада и јавних површина, већ настојање да се сачува његов аутентични дух и део идентитета Новог Сада за будуће генерације, уз истовремено унапређење квалитета живота становника.
Према речима директора Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада Далибора Рожића архитектонско-урбанистички пројекат обнове просторно-културне историјске целине Алмашки крај тече од 2023. године и од тада је обновљен знатан број фасада и кровова, зановљена је читава инфраструктура и формирани су нови дрвореди, како би се очувала амбијентална целина. Како је додао идеја је била да уређењем Алмашког краја Нови Сад добије нову платформу за даљи развој културног туризма.
Овим пројектом проширено је градско језгро, чиме је створен простор који ће привући не само туристе и госте града, већ и Новосађане, како би уживали у богатом историјском, културном и градитељском наслеђу овог кварта.
- До краја ове године планирано је окончање радова у оном делу Алмашког краја који је обухваћен постојећим уговорима - казао је Рожић. - До сада смо у потпуности обновили више улица, међу којима су Златне греде, Скерлићева, Милована Видаковића, Ђорђа Јовановића, од Косовске до платоа Захарија Орфелина, потом Саве Вуковића, Милана Ракића, Косте Хаџи Млађег, Улица Земљане ћуприје, где смо формирали Плато четири крајцаре, а у складу са принципима архитектонско-урбанистичког пројекта регулисали смо и раскрсницу Марка Миљанова, Земљане ћуприје, Милана Ракића и Ђорђа Рајковића. Такође, уређена је Улица Ђорђа Рајковића до Културне станице „Свилара”, затим Алмашки плато, који смо посебно формирали у склопу овог пројекта између „Свиларе” и радионице Српског народног позоришта и Академије уметности. Тренутно се завршава поплочавање Алмашког платоа потом раскрсница Марка Миљанова, Милена Ракића, Земљане ћуприје и Ђорђа Рајковића, од Плато четири крајцаре до Милана Ракића.
До 20. августа биће завршен тај посао, како би се приступило асфалтирању последње раскрснице на којој се тренутно ради, а то је раскрсница Марка Нешића, Милана Ракића и Саве Вуковића. Упоредо ради се поплочавање и уградња ивичњака, а када се стекну услови, почетком септембра, уследиће садња нових дрвореда. С обзиром на то да је Нови Сада град бицикликлиста, којих према проценама има бар 50.000, и у Алмашком крају су већ изграђене прве бициклистичке стазе, а како би се оне уклопиле у ту културно-историјску целину стазе су као и остатак улица израђене од камена.
Три нова трга
У Алмашком крају формирана су три нова трга, односно платоа - Захарија Орфелина, Четири крајцаре и Алмашки, који сведоче о историји града и представљају важан део његовог историјског, градитељског и културног наслеђа.
- Ове године се се обележава велики јубилеј – три века од рођења Захарија Орфелина, па ће Завод за заштиту споменика културе ће у оквиру свог програма „Четири крајсаре“, који ће ове године бити одржан други пут заредом, 11, 12. и 13. септембра, обележити јубилеј у сарадњи са Српским народним позориштем, Културном станицом „Свилара”, Удружењем „Алмашани” и Историјским архивом - објаснио је Рожић. - Плато на раскршћу улица Саве Вуковића и Земљане ћуприје понео је назив Плато четири крајцаре. Четири крајцаре је, како се наводи у документима, тополошко-комуникациона одредница која означава некадашње делове Новог Сада - улицу и насип који су повезивали Алмашки крај са центром преко најниже градске улице, уз земљани мост на раскршћу данашње Улице Саве Вуковића, а назив потиче од некадашње баре на том потесу, исушене 1875. године, на којој су власници чамаца морали да плате четири крајцаре приликом уласка у град.
Културна станица „Свилара” је, за свега неколико година, постала једно од важних места окупљања културних посленика, али и грађана који у њој проналазе квалитетне културне садржаје. У оквиру развоја овог простора, део платоа испред „Свиларе” раније је уређен као трг, а реализацијом овог пројекта обухваћен је знатно шири простор, чиме је испрет тог места формиран Алмашки плато. Управо кроз ова три платоа и све детаље који су у њих уграђени, додатно је наглашена историјска и културна вредност овог дела града.
Када је реч о току радова, у априлу 2024. године били су завршени тек први делови улица у Алмашком крају. У том тренутку била је поплочана Златне греде од Пашићеве до Милована Видаковића, док су радови у улицама Милована Видаковића и Скерлићевој били у току. Након тога, од октобра 2024. године настављени су радови у Златној греди и Скерлићевој улици, а већ у марту 2025. године формиран је плато Захарија Орфелина. До маја исте године завршени су радови на Алмашком платоу, као и у улицама Ђорђа Јовановића и Саве Вуковића до Земљане ћуприје.
У наредном периоду активности су настављене на Плато четири крајцаре у Косте Хаџи Млађег. Током радова у Саве Вуковића спроведена су и археолошка истраживања, која су завршена у складу са правилима струке, након чега су радови настављени. У међувремену је завршено и уређење Улице Ђорђа Рајковића, а током ове године радови на Алмашком платоу, у Милене Ракића, преосталом делу Саве Вуковића и Земљаној ћуприји приводе се крају.
Подсетимо, у склопу пројекта планирани су реконструкција целокупне водоводне и канализационе мреже, постављање нове расвете и урбаног мобилијара, улице ће бити прекривене каменом коцком, а биће и потпуно другачије уређен саобраћајни ток, док ће куће знаменитих Новосађана бити обележене.
Све куће које су у режиму заштите биће саниране, односно радови ће обухватати обнову кровова, замену олука, уређење фасада, а у неким случајевима и замену столарије. Због своје јединствености, старости (поједине саграђене још у 19. веку), али у неким случајевима и неодржавања сваки објекат захтева посебан приступ.
Цео процес од самог почетка води се у складу са принципима заштите и ревитализације културног наслеђа, а надлежност за утврђивање услова и праћење извођења радова има Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада.