Класић: "Олуја" није рођендан Хрватске

БЕОГРАД: Српски и хрватски историчари Предраг Марковић и Хрвоје Класић поводом годишњице "Олује" слажу се да је то тема која ће производити различите интерпретације у јавности двеју земаља и друштава, да је патње било на обе стране,али је, према оцени Марковића, непобитна чињеница да је "Олуја" избрисала читав један народ (српски), који је фактички нестао са својих вековних огњишта.
hrvoje klasic YT
Фото: Youtube Printscreen

"Олуја је државотворни празник за Хрватску, а за Србију је то дан када је фактички нестао Теслин народ. Званичан карактер празника је приметан код Хрвата, а то је трагичан догађај за Србе. Жао ми је што хрватска држава инсистира на томе као на свом рођендану. За будућност би било боље да се прослављају мање конфронтирајући датуми. Није добро да рођендан једне државе буде етничко чишћење", истакао је Марковић за телевизију Н1.

Он додаје да је у историји најсветлија хрватска битка била битка на Сутјесци, у којој је, према његовим речима, погинуло више Далматинаца него Црногораца.

"Али, проблем је што је то била заједничка битка југословенских народа, а у Хрватској се, посебно на десници, дистанцирају од свега што је заједничко са другим народима. То је много светлији догађај од мрачног и чудног какав је Олуја", навео је Марковић.

Српска држава, како каже он, одавно учествује у Вуковару на прослави пада/ослобођења тог града.

"Треба имати емпатију, али, у крајњем исходу хрватске избеглице (протеране пре ратних дејстава 1995. године када се десила Олуја) су се вратиле кућама и ипак је последица Олује да је српска заједница нестала у тим крајевима. Тешко је мерити и једну и другу патњу, на дугу стазу, Олуја је избрисала једну заједницу", поручио је Марковић.

Када је реч о одговорности политичких елита за тренутно стање у односима две земље, Марковић сматра да политичари јесу делимично и донекле одговорни, али да постоји дубоко у народу нетрпељивост присутна код неких група.

"На пример, ветерани у Хрватској драматично утичу на ток политике, и политичари у борби за гласове често повлађују и тим екстремистичким гласовима", каже он.

Потребно је, сматра Марковић, да се окренемо будућности и просперитету, јер, истиче, само просперитет смањује тензије међу народима.

Хрватски историчар Хрвоје Класић каже да "Олуја" није никакав рођендан Хрватске, да је проблем што већина људи не жели да чује пуну истину о том догађају, те да није "Олуја" једини догађај који оптерећује односе две земље.

Сматра и да ће ти догађаји, којих је, како каже, све мање, наставити да оптерећују односе, "докле год се према прошлости односимо тако да из ње узимамо само оно што нам треба за своје дневнополитичке мотиве".

"То није никакав рођендан Хрватске. Оно што је мени проблематично са Олујом је што већина људи не жели чути пуну истину. Свако има делић своје истине. Ту долази до изражаја да је најбитније од кад нешто почиње. За Хрвате је то легитимна акција са ослободилачким карактером и ту прича стаје, за Србе ту прича почиње и нико не гледа шта је било пре или после", наводи Класић за Н1.

Класић истиче да је једном приликом у Београду говорио о прогнаницима из Хрватске, напоменувши да годинама указује на потребу комеморације жртвама српског народа у Хрватској, обештећења жртава...

"И, сви су ми пљескали док сам то говорио. А онда сам стао и рекао, у праву сте кад говорите о прогнаним Србима, о запаљеним кућама, о убијеним цивилима српским. Али, шта сте ви радили кад се ''91 године то исто догађало вашим суседима Хрватима, кад је са подручја Крајине протерано исто толико Хрвата, кад су запаљене и опљачкане хрватске куће и убијани хрватски цивили. И настао је мук. Где је ваша емпатија била тада, где је сада", рекао је Класић, додавши да се морају имати исти аршини када су у питању људски животи и судбине.

Класић не негира да је већини Хрвата, и руководству тадашње Хрватске било драго што Срби одлазе, али да је код руководства крајишких Срба постојала нека врста планске евакуације становништва.

Колико нам, каже, политичари не дају перспективу и будућност, толико мисли да су односи бољи међу научницима, новинарима, спортистима, обичним људима...

"Проблем је што се политичке елите и правосудне елите враћају на теме из прошлости, јер не може бити да за злочине након Олује, за стотине убијених људи, опљачкане куће, имате једну или две пресуде у Хрватској. Читав низ елита у обе земље је одговоран за ситуацију коју данас имамо", закључио је он. 

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести