"Људи имају користи од сарадње, заједничког наслеђа које имамо, чињенице да говоримо истим језиком. Полотичари очито не виде те предсноти и када слушате хрватске или српске министре имате утисак да су ти односи све лошији. Јесу међу њима, али на срећу народ их не слуша", каже Класић за Новости.
На учестале претње које му упућују хрватски десничари и они који величају усташки покрет, Класић поручује да све агресивнији национализам и шовинизам разарају Хрватску.
Каже и да Хрватска није правна држава све док улице носе имена усташких министара, а "за дом спремни" се проглашава старим хрватским поздравом.
"Студентима говорим да када цују у Далмацији да неко вице за дом спремни и велица НДХ тиме подрзава резим који их је поклонио другој дрзави. Како мозете да будете патриоте а велицате резим који је допустио да Италијани узму Далмацију и Истру", пита професор, али казе да му је најгоре сто заборављамо историју.
Ту мисли, како казе, пре свега на храбре партизане који су "са пуно ентузијазма одлазили у рат, док са друге стране неки покусавају да велицају резим у којем су устасе дошле на власт захваљујући туђој сили, Немцима и Италијанима".
Треба се, додаје, само присетити Загреба из 1945.
"Вођство НОБ је размишљало како ће ићи улазак партизана у град, хоће ли бити отпора, а усташе су отишле како су и ушле: кукавички, у окриљу ноћи, да нико не примети. Готово без испаљеног метка су напустили град и државу коју су сањали. Покушава се глорификација злочиначког режима који је почивао на расним законима и геноциду над онима који нису Хрвати", наводи Класић.
Додаје још да је то некима и данас и образац храбриг Хрвата.
Упитан да ли је повратак усташтва стратегија којом се жели да се још оно мало Срба заплаши и исели, Класић каже да мисли да је то у ствари порука свима кој се не уклапају у образац пожељног Хрвата, јер, примећује, Срба више готово да нема.
"Много већи проблем су им људи попут мене, који указују на катастрофалне последице хрватског национализма и шовинизма, те на проблематичност конзервативно-католичке револуције", каже историчар.
Уверен је да ни овај папа неће прогласити свецем Алојзија Степинца, те напомиње да је папа Фрања тачно шести по реду папа који није донео одлуку о канонизацији Степинца.
"Степинац је умро 1960. и одлуке нема до данас и цини се да Ватика и даље калкулисе. Имам осећај да би такав потез продубио антагонизам између католицког и православног становништва, Хрвата и Срба и очито да није све бас тако јасно како се у Загребу агласава", закљуцује историцар Хрвоје Класић.
