Више од 200 званица БиХ, РС, Црне Горе, Албаније, Македоније, Румуније, Бугарске, као и гости из Приштине, дошли су у Србију да би разговарали о регионалној сарадњи и помирењу – каже за „Дневник“ домаћин скупа, потпредседник парламента из редова СДПС-а Владимир Маринковић.
Подсећајући на то да у неким суседним земљама постоји јасна и видљива политичка криза, он је подвукао да је Београду успео да за исти сто стави и оне који су на супротстављеним позицијама, као што је био случај с опозицијом из РС и премијерком Жељком Цвијановић, у чијем друштву је био и министар спољних послова БиХ Игор Црнадак и председник Федерације Маринко Чавара.
– Могли сте да видите и Зорана Зајева, који је ноћ пре тога водио протесте у Македонији, како разговара с колегама посланицима из ВМРО-а и министром одбране. Циљ је да на таквом догађају дође до таквих сусрета. Србији, као политички стабилној земљи, не одговарају било какве нестабилности у региону – навео је Маринковић, додајући да су државе с ових простора исувише мала тржишта за инвеститоре да би их посматрали појединачно.
Као домаћин, трудио се да са свим гостима размени понеку реченицу, нарочито с парламентарцима из региона, али и с конгресменима из САД који су дошли у двадесеточланој делегацији, предвођеној републиканцем Робертом Адерхолтом. У тој делегацији су били и конгресмени Боб Мекјуан и Yим Слејтери, гувернер Северне Каролине Дејвид Бизли, али и пословни људи, који су први пут били у Србији, а дошли су да виде какве потенцијале наша земља има.
Америчка делегација одсела је у хотелу „Фалкенштајнер“ на Новом Београду. Ноћног обиласка главног града није било.
– Много је то далек пут који су прешли, били смо више посвећени билатералним сусретима и самом Молитвеном доручку, тако да нису били заинтересовани за неки ноћни живот. Надам се да смо искористили прилику да још једном покажемо да је Србија способна да организује овакав догађај, да прими све који су заинтересовани и да је искрено посвећена регионалној сарадњи и помирењу – казао је Маринковић.
Наш саговорник открива да је за госте Молитвеног доручка организовано двочасовно крстарење Дунавом и Савом.
– На располагању смо имали мало времена и дошли смо на идеју да им прикажемо Београд с реке, где могу уједно да се упознају с новим пројектима, да виде да је то град који живи 24 сата. С брода су могли да виде и кафее, ресторане, оно што ниче у оквиру пројекта „Београд на води“, где ће бити хотели, марина, куле апартмани, бизнис-центри... – подвукао је он.
Интересовало нас је због чега Молитвени доручак није био уприличен у неком хотелу, него у „Палати Србије“. Маринковић објашњава да је жеља била да се високим гостима покаже баш то здање, као једна од наших најатрактивних зграда с више од 70.000 квадрата, изграђена још пре четири деценије као Палата федерације СФРЈ. Указује на то да су, уз обилазак нашег парламента на Тргу Николе Пашића, где им је био приређен пријем, могли да се ближе упознају с историјом Србије.
Интересовало нас је како тече на терену молитвена прича Београда и Приштине, или Београда и Загреба. Објашњава да сарадња између молитвених група које постоје у свим парламентима, може унапредити односе. Наводи да је на овом скупу из Приштине било неколико људи, додуше бивших званичника, попут Ахмет Шаље и Дритона Лајчија.
– Наравно да има политичких питања о којима се не слажемо, али морамо да почнемо с првим корацима, да бисмо дошли до коначних решења, да бисмо обезбедили трајни мир, помирење и толеранцију – каже наш саговорник.
Што се Хрватске тиче, гости из њиховог политичког живота нису били, зато што и они имају кризу владе и у самом парламенту.
– Председник Сабора Жељко Рајнер ме је обавестио да се дубоко извињава и да управо због тога неће моћи да дође, али су присуствовали људи из невладиног сектора и много новинара. Ми смо своја врата отворили и спремни смо да одемо тамо да бисмо помогли нашој влади у превазилажењу свих проблема и блокада – додао је Маринковић.
С. Станковић
Без форсирања религије
На молбу да објасни да ли сам назив скупа значи неки његов религијски карактер, Маринковић објашњава да то није верски самит, нити прилика за форсирање или промоцију било које религије.
– Суштина целе приче је у томе да су у истој сали седели православци, католици, муслимани, простестанти... То је била прилика да се помолимо једни за друге, без обзира не вероисповест, у духу хришћанских принципа дефинисаних пре две хиљаде година. Уједно, да треба оно што помислимо у тим нашим молитвама да спроводимо и на терену, кроз сарадњу и помоћ – каже он.
Гибаница уместо кроасана
– Нисмо хтели да копирамо Американце, пошто тамо понуда хране и није баш најпримамљивија. Хтели смо да сваки тренутак искористимо да промовишемо Србију, па наравно и нашу гастрономску понуду. Уместо кросана, било је и српске проје, гибанице, пршуте, сира, свега оног што је за нас карактеристично, али веома скромно, јер бисмо направили контраефекат да смо за ову прилику направили било какву фенси причу – каже Маринковић.
