Срби су запостављени у свим областима друштва што потврђују многе чињенице. У српским селима нема струје, воде, путева, продавница, мобилне мреже, амбуланти а многе куће нису обновљене. Срби иду доктору у мјеста која су удаљена више десетина километара. Српска деца иду у школе које су удаљене 10-15 и више километара.
У школама у општини Гламоч и другим местима у Федерацији БиХ српска деца не уче српски језик и националну групу предмета. Економска ситуација је катастрофална. Живот у тим селима, за малобројне српске повратнике, је веома тежак и треба им конкретна и редовна помоћ Србије у области пољопривреде, сточарства и занатства, као и у обнови инфраструктуре, да би опстали на својим огњиштима јер кантоналне и локалне власти не обраћају никакву пажњу и игноришу бројне проблеме нашег народа.
Линта истиче да су Срби потпуно маргинализовани што се тиче запошљавања у јавној управи. Према подацима омбудсмана БиХ од 3800 запослених, само 97 Срба ради у неком од органа власти.
Од укупно 2.350 запослених у кантонима само је 71 Србин. У шест кантона са бошњачком већином у чак 24 министарства од постојећих 46 нема запосленог ниједног Србина. То јасно показује да власт у Федерацији БиХ крши Устав и принцип мултиетничности и спроводи политику цементирања етничког чишћења српског народа.
С друге стране, положај Бошњака у Републици Српској је далеко бољи него положај Срба у Федерацији БиХ. Због тога је важно да Србија кроз дијалог са властима у у Сарајеву инсистира на запошљавању Срба у државном и јавном сектору и да инсистира да српска деца могу да уче српски језик, ћирилицу и националну групу предмета у Федерацији БиХ.
