Предочава да се таква одлука не доноси од данас за сутра, већ за будућност, те да ће због тога Вучић с предлогом решења до којег се дође изаћи пред грађане, у чије име те преговоре води и од којих је добио мандат да заступа Србију.
– Циљ његовог учествовања у дијалогу с представницима приштинских власти је да за Србију издејствује што више и да поправимо оно што су генерације политичара пре њега успеле да пропусте, или упропасте погрешним потезима – предочава наша саговорница. – А погрешне потезе повлачили су управо они који данас највише критикују Вучића и све нас који водимо Србију. Не треба да заборавимо ни несрећну кохабитацију две „демократске странке”, када су поједини међународни фактори на начин трагичан за Србију помогли властима из Приштине да прогласе независност јужне покрајине. Да не прескочим оно тражење мишљења од Међународног суда правде с погрешно формулисаним питањем, ни измештање разговора о судбини КиМ из УН, где имамо много више пријатеља, у оквир ЕУ.
Опозиција оштро критикује свако решење које долази с Андрићевог венца. Могу ли се крупна политичка питања решавати у таквој атмосфери?
– Највећи критичари Вучића управо су Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Ђилас, сви важни чиниоци тадашње политике која је радила све да Србију доведе у неповољнији међународни положај. Али, важније од тога је да Александар Вучић и СНС имају пуно поверење грађана, које су добили на изборима. За Вучића је гласало близу 56 одсто гласача, а његови критичари на последњим изборима за главни град нису прелазили ни цензус. У томе је разлика између председника Србије и оних који га критикују из својих станова с Менхетна, бројећи новац који им је „легао” преко амбасаде Катара из Немачке. Или Ђиласа, који се, када се умори од пребројавања пара које је зарадио од студентских времена до данас, сети преговора у Бриселу и критикује. Они никада неће бити задовољни и само ће тражити разлог да нападају Вучића и нас који подржавамо ту политику. Од њихових прича важније је како ће грађани одлучити на крају, о предлогу који ће председник изнети пред њих.
Остајем у парламенту, остало је спин
Да ли је реконструкција Владе и даље тема? И вас су спомињали у медијским комбинаторикама?
– Те приче о мени неко је спиновао. Никада ниједан разговор нисам имала на ту тему у СНС-у, нити с председником, нити сам ја исказивала жељу да одем из парламента. Волим овај посао, мислим да је парламент суштина демократије и да је велика част водити скупштину неке државе. Настојаћу да останем до краја мандата на овом месту, после тога видећемо
Држава се бави озбиљним питањима, као што су преговори у Бриселу, не желимо да скрећемо пажњу с те теме. А да ли ће ова влада завршити свој мандат у овом саставу, или ће бити неке реконструкције, о том – потом. За сада се о томе не прича ни у странци, ни у оквиру Владе. А ја имам добру сарадњу с премијерком Аном Брнабић, с председником државе, и то је најважније да, када решавамо нека питања важна за нашу државу, имамо добру сарадњу и јединство. Тако показујемо политичку стабилност и снагу.
На мети критике сте и ви, пошто опозиција захтева сазивање седнице о Косову. Да ли је време за такву дебату у парламенту?
– Сигурно је да ће доћи тренутак када ће Скупштина имати своју улогу по том питању, а касније и у референдумском питању, и ту су јасни уставни и законски оквири и правила. Али у овом тренутку могу да замислим седницу на којој бисмо слушали представнике поједних странака из опозиције, а који су одбили да учествују у унутрашњем дијалогу, који је био припрема за ове преговоре и тражење компромиса. Нису хтели да седну с председником Србије и разговарају о својим решењима, ако их уопште имају. Сада би седницу парламента, ваљда због мало медијске пажње, на којој би, као што знамо, најмање говорили о суштини преговора а највише вређали Александра Вучића као председника државе. Јер, видите, ових дана се уједињује више безидејних људи, а обједињује их једна идеја, а то је како срушити Александра Вучића с власти и не признати вољу грађана. Ми смо политички стабилна држава и нема назнака да ћемо имати некакве ванредне изборе. А ово што они раде, што спинују јавност Србије, то само показује какве су њихове намере – да их интересују само фотеља и повратак на власт зарад неких личних материјалних интереса. А не занима их што својим дисонантним тоновима у тренутку важном за Србију, слабе нашу позицију у преговорима.
Како тумачите то што опозиција каже да најављени референдум није демократска прича?
– Они у својој доконости и безидејности не знају шта ће. Да је председник државе рекао неће бити референдума, имали бисмо на улици те исте опозиционаре, који би викали да угрожава демократију у држави. Сада када Вучић говори да о тако крупном питању морају грађани Србије да кажу шта мисле, тврде да то није демократија. Заиста не знам шта је демократски ако то није! А морам њих да питам, јесу ли питали грађане Србије да ли да изместе питање КиМ из УН у ЕУ, кога су питали да ли да поставе тако несрећно питање пред Међунардони суд правде? Никог ништа нису питали. Сада су на челу државе политичари који се понашају одговорно и желе да грађани кажу да ли прихватају одређени план, или не.
Три скупштинске фотеље пронађене су недавно, настављате ли даље потрагу?
– Први пут после 18 година поднета је кривична пријава с озбиљно направљеним досијеом и пописом свега оног што је украдено и отуђено 5. октобра 2000, у неких десет до 15 дана вакуума, када ово здање нису чували припадници МУП-а већ неке групе људи који су, очигледно, знали шта ће овде да пронађу и колико то вреди. Сигурно је да нећу одустати и учинићу све да нађемо слике Лубарде, Кече, Коњовића, Зоре Петровић, Милића од Мачве, скултуптуре, дипломатски салон кнеза Павла од слоноваче… Питање је зашто претходници од 2000. до 2012. године, с Драгољубом Мићуновићем на челу, то нису радили одмах, зашто нису покренули кривичну пријаву, Интерпол, када је све још било „вруће” од крађе? Коме су они то дуговали за резултате 5. октобра, па мешају вољу народа с оним што се иза тога заиста ваљало? Па ова зграда је спаљена и уништена управо зато што су у канцеларијама стајали гласачки листићи избора од 24. септембра 2000. године.
Ових дана је актуелна тема и постављање камера у Скупштини. Неки кажу да ће парламент бити претворен у кућу Великог брата?
– Камере су ту биле и раније, није ми јасно ко је то и из којих интереса покренуо такву причу. План јавних набавки је усвојен, објављен на сајту Скупштине и паре су предвиђене нашим буyетом. Ти који сад причају бајке и измишљају неког Великог брата, тражили су снимке када су се у парламенту дешавали одређени инциденти и приликом прегледа камера утврђено је да их 60 или 70 одсто у овој и згради у Улици краља Милана уопште не ради, неисправне су и оштећене. Камера, иначе, нема у посланичким клубовима, нити ће их бити убудуће. Знају они то добро, него, као што ми то кажемо у Војводини, „праве се Тоше”.
Како коментаришете речи хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да су Хрвати и Албанци браћа по оружју?
– Очигледно је да се она у последње време бави изборном кампањом за свој следећи мандат и обраћа се најекстремнијим деловима хрватског друштва. То што је она изјавила врло је опасно и за Албанију и за Хрватску јер је јасно дала до знања и Србији и читавој међународној заједници да су Албанци учествовали у злочинима над грађанима српске националности на територији бивше Југославије, садашње Хрватске. Али, најважније је то да Србија нема такву политику какву исказује председница Хрватске, називајући неког братом по оружју. Поносни смо на то што имамо политику стабилности, мира, што желимо сарадњу са земљама које су наши суседи и што с тим државама и народима желимо да будемо браћа по миру.
Светлана Станковић
