Мали је истакао да није истина да је алармантно стање у српској економији, како то тврде Ђилас и Никезић.
"Лепо је што размишљају о кризи и о њеним последицама, али не могу да се не запитам где бисмо били да су они, као некада, имали могућност одлучивања, што би сасвим сигурно водило ка пропасти из које не би било повратка", навео је Мали у саопштењу.
Он је указао да је сваки макроекономски индикатор у потпуности стабилан.
"Сјајно је што Ђилас предлаже мере, између осталог да се приватним фирмама да око 200 милиона, упорно заборављајући да су његова предузећа, док је био на власти, инкасирала три пута толико, и мало више - чак 619 милиона евра. Када би вратио непоштено стечен новац, могли бисмо да помогнемо српским фирмама три пута по 200 милиона", навео је Мали.
Додао је да је очигледно да су заборавили да је у последње две године држава издвојила око 8,8 милијарди евра за помоћ и привреди и грађанима, што је спасило привреду и радна места.
Он је нагласио да је, захваљући пакетима помоћи, држава допринела ликвидности привредних субјеката и олакшавању пословања, а да је кроз давања становништву подстицана тражња чиме се директно утицало на економску активност.
Додао је да се успех мера види и кроз један од најбољих резултата када је у питању раст, пошто је кумулативно 2020. и 2021. године остварен раст БДП-а од 6,4 процента.
Поред тога, Мали наводи да је БДП у апсолутном износу 2012. године износио 35,4 милијарде, а 2021. године 53,3 милијарде евра, те да је ове године пројектовано да ће износити чак 59 милијарди.
"У првих пет месеци ове године отплаћено је чак 260 милијарди динара дуга. Отплатили смо 70 одсто обавеза које доспевају на наплату у овој години за само првих пет месеци. Ако говорите о фискалном резултату, у мају смо имали суфицит у буџету од 6,7 милијарди динара", навео је Мали.
Такође, укупан дефицит за период од јануара до маја је 71 милијарду, а планирали смо 121 милијарду динара.
"То је бољи резултат од планираног, за чак 49,9 милијарди динара. Пројектовани дефицит за крај године је три одсто, што је договорено и са ММФ-ом, а има тренд смањења", навео је Мали.
Додао је да су грађани свесни Ђиласове и Никезићеве вештине управљања, јер су они, каже, успели да стотине хиљада људи оставе без посла и да економску активност земље сведу на минимум, јер су се у њихово време фабрике затварале, док се данас отварају и из године у годину расту и плате и пензије.
"Чувени су по бризи за свој џеп, а на уштрб јавних финансија. За разлику од њих, данас су очувана радна места и зараде, а стопа незапослености је испод предпандемијског нивоа. У њихово време стопа незапослености била је чак 25,9 одсто. Према најновијим подацима Републичког фонда за статистику, у првом кварталу ове године износи 10,6 одсто", поручио је Мали.
Додао је да је у протеклих пет година, након завршене фискалне консолидације, створен основ за бржи раст зарада, пензија и минималца, а данас је, каже, минимална зарада већа за 66,5 одсто у односу на 2016. годину.
Он је додао да нас наредне године очекује значајно повећање пензија по швајцарској формули, као и да не одустају од циља да за наредне четири године просечна плата у Србији буде 1.000, а просечна пензија око 500 евра.
"Ђилас и Никезић су се очигледно надали колапсу јавних финансија до чега захваљујући одговорном вођењу економије није дошло", навео је Мали.
Додао је да се очекује да ћемо до краја године остварити привредни раст од најмање 3,5 одсто БДП-а, што значи да неће бити рецесије, подсећајући да је раст у првом кварталу био 4,4 процента, а да се очекује да ће у другом бити 3,7 одсто.
Наводи и да је инфлација у Србији углавном увезена, а да ми не можемо да утичемо на сукобе у свету, нити на раст цена, посебно берзанске робе.
Министар истиче да је јавни дуг Србије у потпуности под контролом и тренутно је на нивоу од 52 одсто, и има силазни тренд, који ће се наставити.
"Најважније је да имамо довољну ликвидност и довољно новца на рачуну, да можемо да издржимо све изазове и да наставимо са мерама подршке, а да при том под контролом држимо све макроекономске показатеље", објаснио је Мали.
Каже и да Ђилас не говори истину када је у питању нова фискализација, када каже да није дат "грејс" период привреди да се на њу прилагоди, јер је привреда имала шест месеци за прилагођавање.
"То је дупло више од три месеца, за колико Ђилас закукава. Предности које нам нови систем доноси су бројне и за државу и за привреду, јер се на тај начин сузбија и нелојална конкуренција и омогућава ефикаснија борба против сиве економије. Између осталог, олакшава се пословање, смањују трошкови на дужи рок, укида непотребно администрирање и ствара бољи пословни амбијент", рекао је Мали.
Кад је реч о предлогу о укидању сигурних извора финансирања здравственог система, Мали каже да је више пута напомињао да би они, када би се њихове идеје реализовале, урушили што је годинама стварано, а то је стабилан и сигуран здравствени систем, који је спреман да одговори на све изазове, што се, додаје, показало и током пандемије вируса корона.
Додао је да, иначе, већина земаља у окружењу заснива здравствену заштиту на основу уплате доприноса за здравствено осигурање и то по знатно вишим стопама, док се заштита пружа на основу одређених пакета услуга.
"У Србији грађани имају пун обим здравствене заштите. То што предлажу, сасвим извесно би довело до непоправљивих последица по државу и друштво, јер би њихов програм поново довео до банкрота, ни плате ни пензије више не би биле сигурне, а здравствени систем би се у потпуности урушио. Можда Ђилас јесте авантуриста, али ми нисмо, нити бисмо желели да се коцкамо са здрављем грађана", рекао је Мали.
Таква, каже, непромишљена одлука, државу и грађане би коштала око 330 милијарди динара.
Мали је навео и да у ССП, када на изборима нису имали довољну подршку грађана, очигледно желе да изазову панику код становништва.
"Грађани не треба да брину, јер је српска економија јака и стабилна", закључио је Мали.
Ђилас је раније данас представио антикризни пакет мера ССП-а пошто је, тврди, "алармантно стање у српској економији", а Дужан Никезић навео да је стање у девизним резервама "све лошије", а да је јавни дуг прешао 31 милијарду евра.
