Управо обустављање те кампање било је, наиме, предуслов за наставак дијалога, на који се Приштина обавезала и САД и Бриселу и Београду.
Шта Србија сада може да уради, какав ће бити њен одговор на целу ову ситуацију и да ли делегација Београда и даље очекује наставак разговора, како је то синоћ најављено из Брисела?
На то питање у Канцеларији за Косово и Метохију за Танјуг су незванично рекли да ће став о новонасталој ситуацији, коју виде као удар на саме темеље дијалога, сутра саопштити председник Александар Вучић.
Став Београда по питању наставка дијалога и потребе за дијалогом одувек је јасан, а аналитичари су пред овај наставак дијалога указивали да Брисел, упркос чврстим намерама да оживи процес, не може много да учини, а да Београд у Брисел одлази са добром вољом, да показе да није крива за пропаст дијалога.
Кад је реч о конструктивности косовске стране, дакле, ствари су увек исте.
Хоти је овом најновијом изјавом само још једном потврдио неискреност и непредвидљивост Приштине.
Хотијев претходник Аљбин Курти показао је непоштовање према иницијативи САД и Ричарда Гренела, а сад је Хоти то показао према Европској унији.
Управо је Гренел својевремено, половином јуна објавио на Твитеру да је добио уверавања од влада Косова да ће привремено зауставити кампању повлачења признања, односно захтева за чланство у међународним организацијама, како би се 27. јуна састали у Белој кући.
Хоти је сада, после два састанка у Бриселу, рекао да лобирање за признање тзв. Косова Приштина није суспендовала.
За њега је, како је додао, платформа за дијалог устав тзв. Косова, а једино што жели је - признавање Косова.
