У чланку Ендрјуа Хигинса (добитника Пулицерове награде), угледни њујоршки лист оцењује да је Србија испред далеко богатијих и обично боље организованих земаља у Европи када је реч о набавци вакцина и то "не само бесплатних вакцина за све своје пунолетне грађане, већ палете од пет различитих вакцина између којих могу да бирају".
За разлику од Србије, Европска унија је, како пише "Њујорк тајмс", опасно посрнула кад је реч о обезбеђивању вакцина, са климавом стратегијом набавке и дистрибуције која је полагала велике наде у вакцину "АстраЗенека".
Та стратегија је ове недеље наишла на препреке, након што су кључне чланице блока, укључујући Немачку и Француску, суспендовале вакцинисање "АстраЗенеком" због забринутости од повећаног ризика од стварања крвних угрушака.
Тај лист пише и да је необичан вишак вакцина у Србији "пи-ар тријумф" за власт председника Александра Вучића, коју "Њујорк тајмс" описује као "све ауторитарнију".
Кампања вакцинације је, према оцени тог листа, поправила и имиџ председника Вучића и његове земље, ослабивши његове противнике и додајући нови заплет у комплексној геополитици вакцина.
"Њујорк тајмс" наводи и да се Вучић похвалио тиме да је јефтино обезбедио залихе кинеске вакцине тако што се лично обратио колеги Сију Ђинпингу за помоћ.
Уместо да се Србија за вакцине окрене или Истоку или Западу, та земља се, са популацијом мањом од седам милиона становника, кладила на више страна, склапајући уговоре за више од 11 милиона доза са Русијом и Кином, чије производе још нису одобрили европски регулатори, али и са западним фармацеутским компанијама, констатује лист.
Подсећа и да је Србија први уговор о вакцинама, који се односи на 2,2 милиона доза, потписала са "Фајзером" у августу прошле године, а убрзо су уследили уговори за још милионе доза из Русије и Кине. Наводе да се не зна колико је за то плаћено, али да је министар здравља Златибор Лончар рекао у интервјуу да су цене "много боље него што је ико у свету добио".
"Њујорк тајмс" напомиње да опозициони политичари сумњају у ово, али додаје да је чак и најгласнији критичар Вучића, Драган Ђилас признао да је Вучић урадио добар посао у набавци вакцина.
Амерички лист додаје и да је Ђилас прошлог месеца вакцинисан руском вакцином "Спутњик В".
Као последица овако богатих залиха, Србија је водећа земља у Европи по броју вакцинација после Британије, према статистици "Our World in Data". Прошле недеље је постигла 29,5 доза на 100 људи, док је на пример Немачка, земља која се дуго сматрала узором ефикасности и доброг управљања, успела само 10,5, а Француска 10,7, наводи се у тексту.
Премијерка Србије Ана Брнабић је приписала успех своје земље одлуци да се "ово третира као здравствено, а не политичко питање".
"Преговарали смо са свима, било да су Исток или Запад", изјавила је Брнабић, подсећа лист и додаје да је премијерка у једном интервјуу рекла да Србија и даље жели да уђе у ЕУ, али да су њене регулативе "веома строге" и да би у време пандемије требало да буду флексибилнији.
Европска агенција за лекове (ЕМА), почела је да разматра употребу вакцине "Спутњик В" пре мање од две недеље, што је више од три месеца након што је Србија наручила од Москве миилион доза, а два месеца након што их је пустила у употребу, напомиње Њујорк тајмс.
"ЕМА још није ни почела да разматра кинеске вакцине", истиче "Њујорк тајмс".
Њујоршки дневник пише и да је Вучић најавио да ће Србија постати прва европска земља која ће почети да производи кинеску "Синофарм" вакцину, и да ће нова фабрика, коју финансирају Кина и Уједињени Арапски Емирати, започети производњу на јесен.
