Након откривања споме-плоче на којој на енглеском и српском пише: "У знак сећања на његову екселенцију Галипа Балкара, амбасадора Републике Турске у Београду, убијеног у терористичком нападу на овом месту 9. марта 1983. године и на студента Жељка Миливојевића, који је погинуо храбро се супротстављајући терористима”.
Убијеном амбасароду, министри, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић и окупљени грађани, одали су почаст и минутом ћутања.
Министар Дачић казао је да се откривањем спомен-плоче трајно одаје пошта колеги дипломати, као и да се данас, у знак сећања, чини оно што је требало давно учинити.
Наводећи да је Балкар изгубио живот у Београду, он је казао да је тога дана Србија постала непосредни сведок стравичног акта насиља.
“Уписујемо име Галипа Балкара у вечну књигу оних дипломата који су сопственом жртвом задужили своју домовину”, казао је Дачић, додајући да је тог 9. марта немили догађај угрозио и животе других Београђана.
Истакао је да се не сме заборавити пуковник Слободан Брајовић, као ни Зорица Золотић и студент Жељко Миливојевић, који су се супротставили нападачима покусавајући да их савладају.
Нагласивши посебно улогу студента Миливојевића, Дачић је казао да је жртва тог младића била оличење колективног духа и нашег народа и наше земље, као и да најбоље осликава да Београђане није тако једноставно уплашити терором и страхом.
“Данас, 36 година након немилог догађаја одавањем поште Галипу Балкару наша држава и наш народ још једном недвосмислено осуђује сваки покушај екстремизма као и сваки вид уношења немира и дестабилизације. Овим даном и чином указујемо на важност одсуства насиља, али и на значај мирног превазилажења размирица”, истакао је Дачић.
Турски министар спољних послова Чавушоглу захвалио је Србији и српским властима на томе што су и 1983. године били а и сада су против тероризма.
Чавушоглу је захвалио и министру Дачићу, за којег је навео да је његов "пријатељ и брат", који је дао допринос да се постави плоча убијеном турском дипломати, и истакао да ће се Турска борити против сваког вида тероризма без обзира на идеологију коју има у својој основи.
“Наш Галип Балкар, који је вршио дужност амбасадора у Београду од 1981. до 1983. године, убијен је на овом месту од терористичке организације ''Извршитељи правде за јерменски геноцид''. Оно што не сменмо заборавити јесте да је живот изгубио и студент Жељко Миливојевић који се херојски супротставио, а убијен је нешто касније", рекао је Чавушоглу.
Он је подсетио да је тог дана убијен и возач амбасадора Неџад Каја.
Говорећи о убијеном амбасадору Балкару, рекао је да се ради о дипломати и човеку којег је народ волео и додао да је управо то карактер који је саставни део сваког турског дипломате.
“Жеља нам је била да се окупимо и одамо почаст нашим жртвама”, рекао је Чавушоглу.
Убиство турског амбасадора у Београду Галипа Балкара, 9. марта 1983. године, био је први и једини случај међународног тероризма у Београду и бившој СФРЈ.
Двојица јерменских атентатора, Харучион Крикор Левонијан (23) и Рафи Александер ел Бекијан (21), сачекали су тог дана у 11 часова код семафора на углу Улице генерала Жданова и Булевара револуције, "мерцедес" турске амбасаде.
Левонијан је испалио три хица у амбасадора, а Ел Бекијан је само једним зрном погодио возача Неџата Кају.
Атентатори су кренули да беже, а за њима су потрчали грађани.
Левонијана је покушао да задржи пуковник у пензији Слободан Брајовић, међутим атентатор се отргао и испалио два хица у Брајовића, од којих га је један погодио, док је други метак погодио пролазницу Зорицу Золотић.
За Ел Бекијаном су потрчала тројица пролазника - студент Жељко Миливојевић, Борислав Јовановић и Срећко Бугарски.
У једном тренутку, Ел Бекијан се окренуо и у Пионирском парку са три хица убио студента Миливојевића.
Амбасадор Балкар умро је у болници, два дана после атентата, 11. марта.
