Горњи спрат простора Дома уступљен је за потребе рада Удружења ветерана са Кошара који је обишао градоначелник Новог Сада Милан Ђурић и разговарао са члановима Удружења ветерана 53. граничног батаљона који су га спровели и показали изложене фотографије војника које су настале 1999. године на Кошарама и потом су просторије освештане.
Отварању спомен – собе, у организацији Удружења ветерана 53. граничног батаљона, осим градоначелника Ђурића, пуковника у пензији Душка Шљиванчанина, тадашњег команданта 53. граничног батаљона на Кошарама и ратног команданта карауле Кошаре и заменика 53. граничног батаљона, пензионисаног потпуковника Драгутина Димчевског, присуствовали су и породице погинулих, чланови Удружења, ветерани, свештенство и грађани као и изасланик војске Руске Федерације, док је минутом ћутања одата пошта страдалима и уприличен је културно-уметнички програм.
Ђурић је, обраћајући се окупљенима, истакао да се о подвизима припадника Војске Србије, у време злочиначке НАТО агресије, не сме да се ћути, јер су ти хероји својим делима задужили целу Србију, те да им дугујемо вечну захвалност што су Србију волели више од себе као и да је потребно да се потрудимо да сви будући нараштаји о том јунаштву знају истину и да је преносе даље.
- Окупили смо се како бисмо на један достојанствен начин, уз присуство свештених лица, отворили једну Спомен-собу посвећену херојима с Кошара и чули поруке пуковника Шљиванчанина и потпуковника Димчевског, који ће нам веродостојно, својим сведочењима, пренети важан део наше блиске историје. Богатији за та сазнања, сазнања о херојској борби, осветлећемо себи, својој држави и народу пут за бољу будућност – поручио је Ђурић и додао да је потребно причати о тим догађајима ма колико времена да је пошло од њих. - Када се каже Кошаре, прве мисли су снага, вера и борба оних који су страдали на бранику отаџбине. Они су били живи зид, непробојна брана набујалој сили зла која је претила да сруши све српско пред собом. Они су бранили Србију, не марећи за свој живот, очију упртих у виши циљ. Агресору није пошло за руком да дође до победе, а Србија је успела да се одбрани.
Основна школа на Југовићеву зваће се по херојима са Кошара
Ђурић је нагласио да држава води рачуна о преживелим борцима, али и о чувању сећања на погинуле. Истовремено Град Нови Сад се труди да изађе у сусрет свим захтевима војника са Кошара.
Он је подсетио да у Новом Саду једна улица носи назив по херојима са Кошара и најавио да ће се Град залагати да нова основна школа на Југовићеву, која је у изградњи а коју ће похађати 500 деце, добије назив по тој бици.
У рејону Кошара погинуло је 108 припадника Војске Југославије, а према Ђурићевим речима чињеница да се јавно разговара о Кошарама и организују трибине, говори о томе да су се у претходној деценији ствари промениле на боље.
- Укупно 108 јуначких громада ушло је у историју на својој последњој стражи и сачувало је Србију. Најмање што можемо да урадимо јесте да се сећамо њихових подвига и да никада не дозволимо да неко ниподаштава ни педаљ наше земље, јер она је нама света – рекао је Ђурић. - Сада шаљемо јасну поруку да није срамота бити патриота и волети своју отаџбину, да треба да смо поносни на оне који су бранили нашу слободу. Тако је од кад нас води председник Србије Александар Вучић, јер од тад битка на Кошарама носи префикс поноса. Захваљујући председнику, Србија је поред историјских успеха, доживела и скидање многих стега и обмана. Повез с очију је скинут, лажна слика која је пласирана јавности, доласком слободе у Србију, доласком истинске демократије, разбијена је и сада је на нама да то очувамо. Четврт века после крваве битке, са сигурношћу знамо да су они наши победници. Памтићемо и помињати све оне који су оставили своје отиске чизама на Кошарама, а сви они из бесмртног батаљона, који су дали оно највредније што су имали, свој живот, живеће вечно у нашим сећањима.
Шљиванчанин је казао је да „када се нешто добро уради онда је много заслужних а мало је похваљених".- Зато желим да се захвалим градоначелнику Ђурићу и мештанима Каћа за уступљене просторије које ће служити не само да се окупљамо већ и да буду организовани скупови на разне теме и да ђаци локалне школе долазе у посету. Водили смо се идејом да просторије буду ван Београда, што се показало као изврсна одлука- рекао је Шљиванчанин.- Полако ратни ветерани треба што мање да говоре јер је дошло време да о свему ономе што се 1998. и 1999. године дешавало уче деца, пишу песници и да се пева о томе и снимају филмови.
Димичевски је нагласио је да ће просторији бити дом не само Удружења ветерана 53. граничног батаљона него свих грађана. Он је казао да је на овај датум, пре 25 година имао највеће губитке -осам погинулих и десет рањених међу којима је био и Душко Шљиванчанин.
- Битка на Кошарама је симбол борбе где једна младост показала херојство и одбранила је. Она за мене претставља окосницу свих битака и она и данас траје - поручио је Димчевски. - Сваки дан је био тежак ипак најтеже је било од 9. до 11. априла када је мањи број наших бораца успео да заустави терористичке снаге ОВК подржане НАТО авијацијом и албанске војске. Најтежи напади били су на Ускрс, као и 6.јуна на Ђурђевдан.
С. Ковач
