Ристић је у писму упозорио да би усвајање те резолуције "значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа који вековима живе на територији Босне и Херцеговине".
- Уколико тежимо миру, требало би да заједно радимо на целовитој, неселективној и објективној култури сећања. Управо стога, позивамо владе држава-чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле услед могућег усвајања поменутог нацрта резолуције чија је најава већ изазвала дубоке поделе унутар босанско - херцеговачког друштва, као и унутар целог Западног Балкана - навео је Ристић, а пренео Музеј жртава геноцида.
Он је подсетио да је током унутрашњег оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 људи свих националности а да је у контексту "масакра" у Сребреници у јулу 1995. године убијено нешто више од 8.000 Бошњака.
- Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру предложеног нацрта резолуције, пример је искривљавања историје и селективног сећања на ово трагично поглавље прошлости Западног Балкана - оценио је Ристић.
Упозорио је да такве инцијативе могу да створе друштвено окружење у ком се страдања једне етничке групе "више обележавају и вреднују у односу на друге, односно којима се успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина".
- Такав приступ био би узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом Србе, Хрвате и Бошњаке. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у Босни и Херцеговини, него и широм целог региона - навео је директор Музеја жртава геноцида.
Иницијатори резолуције о којој би Генерална скупштина УН требало да гласа 2. маја су Немачка и Руанда а документом је предложено да 11. јул буде проглашен Међународним даном сећања на "геноцид" у Сребреници.
Нацртом резолуције је затражено да "без резерве" буде осуђено "свако порицање геноцида у Сребреници" док су чланице УН позване да сачувају утврђене чињенице, и кроз своје образовне системе развију одговарајуће програме, како би се спречио ревизионизам и геноцид у будућности.
