Наиме, нумера је и те како оголила опозицију и открила праву намеру и жељу - да покраду грађане ове земље и раде за туђе интересе.
Ово је само подсетник на мрачно време док је опозиција била у својим жељеним фотељама -јесу масно лагали и јесу крали, као што каже песма.
Ипак, чини се да лидерима опозиционих странака нимало није пријало да чују истину, јер је и сами ретко говоре.
Тајкунски медији осудили су аутора песме и, наравно, поново оптужили председника Александра Вучића и владајућу партију да су песму пустили у етар.
У несрећи потражили спас
Уједињење опозиционих странака под паролом "Србија против насиља" доказало је да су протести чисто политички и да је једини циљ истих да се врате на власт.
Стихови "не чују се кад је тврдо, ал покрећу своје крдо, у несрећи да потраже спас" јасно указују на чињеницу да је плаћеничка опозиција искористила мајске трагедије да би се докопала власти насилним путем, а све под паролом да се против истог боре.
"Битка ко је јунак већи док ликују на несрећи међу собом боре се за власт"!
Ипак, време је показало да протести против насиља немају никакве везе са емпатијом према мајским трагедијама у "Рибникару" и Младеновцу, већ да је жеља за фотељом снажнија од свега.
Новац и страни интереси
Опречни ставови и политичка опредељења више им нису важни - циљ је да се руши систем и да се Србија поново гурне у мрак.
Смета им председник који је од Србије направио политички независну државу која одбија да се одрекне националних интереса. Њима то није битно, докле год могу да пуне своје џепове, јер раде за стране интересе.
Само слаба Србија, каква је била за време "жутих" предала би Косово и Метохију,увела санкције Русији и одрекла се Републике Српске.
Није више важно да ли је неко десничар или левичар, не постоји програм и план, већ искључиво жеља да се поново узима, краде и богати!
Показало се да протести против насиља немају никакве везе са емпатијом према мајским трагедијама у "Рибникару" и Младеновцу, већ да је жеља за фотељом снажнија од свега.
Људи су прозрели о чему се ради, а они настављају да шетају и говоре о насиљу, иако исто чине сваке суботе блокирајући путеве и мостове.
Овом наизглед шаљивом песмом речена је једна велика истина и због тога их тако и боли, али у српском народу не влада амнезија.
Напротив, није се заборавио њихов комфоран живот, станови и скупа кола са једне стране и банкрот државе са друге.
24/7
