.„СРС поставља питање остваривање елементарних права посланика на заснивање радног односа јер су мандати у овом сазиву потврђени још 2. јуна прошле године, а имамо ситуацију да се више од годину у Административном одбору ништа не решава по захтеву појединих посланика да заснују радни однос“, каже за „Дневник” Јакшић.
Наводи и да је пре три или четири године у Скупштини Војводине једногласно донета одлука да сви посланици могу засновати радни однос. До те одлуке, како додаје, свега је половина покрајинских посланика могла остварити то право.
„По нашим информацијама, у протеклих 15 месеци запослено је 69 од укупно 120 посланика, док је седам-осам захтева, међу којима су три из посланичке групе СРС-а, више од годину код Административног одбора Скупштине Војводине, али по том питању се ништа не решава и ништа се не дешава“, наводи Јакшић.
СРС у покрајинском парламенту има десет посланика, од којих је седам у радном односу, међутим, радикали траже да свих десет буде запослено јер, како Јакшић објашњава, то им је сад потреба и то им гарантује скупштинска одлука усвојена у времену кад је Мировић био шеф посланичке групе СНС-а.
„Можда у наредним сазивима нећемо имати потребу да сви наши посланици буду запослени, али сад имамо“, додаје Јакшић, уз примедбу да је боље решити проблем на леп начин него судским путем.
С друге стране, председник Одбора Скупштине Војводине за административна и мандатна питања Милан Влаисављевић каже за „Дневник” да критике СРС-а нису аргументоване.
„Служба Скупштине и Одбор за административна и мандатна питања сва своја поступања темеље искључиво на важећим скупштинским одлукама и законима Републике Србије, па и кад је реч о запошљавању посланика у Скупштини АПВ“, истиче он.
Каже и да не постоји ниједна скупштинска одлука која гарантује могућност свим посланицима да буду запослени у Скупштини АПВ, нити је постојала у прошлости. Наводи и да је, на пример, између 2005. и 2007. године то право могло остварити до 30 одсто посланика сразмерно заступљености у парламенту, а између 2007. и 2014. године до 50 одсто посланика, такође сразмерно заступљености.
„Актуелна одлука која регулише та питања је из 2015. године и наслеђена је из прошлог сазива Скупштине. По тој одлуци, могућност запослења на лични захтев имају само посланици који обављају функције председника и потпредседника Скупштине, шефови посланичких група и председници скупштинских одбора. Остали посланици то право могу остварити на предлог својих посланичких група, али условно, односно уколико постоји довољно новца у буџету за те намене“, објашњава Влаисављевић.
Дакле, новац у буџету лимитира број посланика који могу бити запослени, о чему сведочи и члан 3 одлуке донете 22. децембра 2014. године, која се примењује од 1. јануара 2015. „У радном односу у Скупштини могу бити: председник Скупштине, потпредседници Скупштине, председници скупштинских одбора и посланичких група, на лични захтев и посланици, на предлог посланичке групе, а у складу с могућностима буџета АП Војводине”, каже се у одлуци на коју се СРС позива.
Посланичке плате
Нето плата запослених посланика у Скупштини Војводине износи 55.634 динара, док је за посланике који обављају и неку од председничких или потпредседничких функција тај износ око 101.000 динара. На плату треба додати и посланички додатак од 35.580 динара који добију сви посланици.
Није, међутим, буџет једини лимитирајући фактор него и нови Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који се примењује од 1. децембра 2016. године.
„Закон, између осталог, захтева прављење кадровског плана за сваку буyетску годину, односно план о тачном броју и позицији запослених за које се обезбеђује новац у буџетској години. Накнадно било какав покушај запошљавања ван усвојеног кадровског плана, који је саставни део буyета, противан је Закону“, истиче Влаисављевић.“У складу с могућностима буyета и Кадровским планом, у актуелном сазиву Скупштине АПВ је запослено укупно 69 посланика, што је два мање него у претходном сазиву, када је био запослен 71 посланик. Скупштина Војводине укупно има осам посланичких група. По процентуалној запослености посланика СРС је други, обзиром на то да је 70 одсто његових посланика запослено у парламенту.“
Е. Марјанов
