То је прво истраживње Ипсос стратеџик маркетинга после парламентарних, покрајинских и локалних избора.
Листа "Александар Вучић - За нашу децу" држи се чврсто на 60,5 одсто поверења опредељених бирача, што је незнатно мање од резултата који су освојили на гласању за парламент - 60,65 одсто.
С друге стране, коалиција СПС-ЈС сада је измерена на 8,8 одсто, а на изборима је освојила 10,38 одсто гласова, што је пад од 1,5 одсто.
Уколико би избори били сада одржани, показује истраживање Ипсоса, трећепласиран би био Савез за Србију, укључујући и Двери Бошка Обрадовића и Народну странку Вука Јеремића, са 5,5 одсто подршке.
Анкета је показала и да разлога за бригу када је реч о подршци грађана не треба да има ни Александар Шапић, чији СПАС би добио 5,1 одсто гласова.
То је више него што је освојио на парламентарним изборима - 3,83 одсто.
Све остале странке, осим мањинских, остале би испод цензуса од три одсто.
Директор сектора за истраживање јавног мњења Ипсос стратеџик маркетинга Марко Уљаревић каже да резултати показују да је мобилизација бирача СНС остала на високом нивоу.
"Верујем да је то, с једне стране, резултат протеста и напада којима су изложени, чак и од људи из СПС, странке која је толико дуго коалициони партнер напредњака. Социјалисти, односно колиција СПС-ЈС бележи благи пад, јер значајан број њихових чланова и присталица види странку као добро позиционираног лојалног партнера у влади и сада их сигурно све ово што се дешавало око протеста мало колеба".
Уљаревић додаје да би ту укалкулисао и још један фактор, а то је да се сада не зна њихова позиција, да ли ће бити у власти или у опозицији, јер они о томе не одлучују, већ одлучује СНС.
"Дачић и даље има висок рејтинг као личност, али упркос томе види се благи пад његове странке. Видећемо да ли ће то постати тренд", навео је Уљаревић.
Такође, пораст подршке Шапићу за Уљаревића није изненађење:
"Његов рејтинг растао је и током короне, а на изборима на којима је учествовао остварио је успех и прешао цензус. Он је био прилично конструктиван и у критикама и у овом тешком времену за све, кад се људи плаше пре свега за своје здравље и егзистенцију, није доприносио поларизацији у друштву и верујем да је тиме постао прихватљив за нешто већи број људи него пре тога".
Када је реч о СзС, они су одавно далеко од почетног потенцијала, каже Уљаревић и додаје да су и пре короне отприлике били на том нивоу подршке, од око пет-шест одсто.
Последње истраживање Ипсоса о рејтингу странака региструје од 3,28 до 3,3 милиона опредељених људи односно толики је број грађана Србије који у истраживањима наводе да знају за кога би гласали.
То је отприлике једнако и броју грађана који су изашли на биралишта 21. јуна, када је гласало 3.221.908 бирача.
Тај тренд је, каже Уљаревић неуобичајен, јер обично после избора долази до спуштања тензија и тај проценат оних који би изашли на изборе и знају за кога би гласали пада.
"Услед ових друштвених тензија, то код нас није случај и очигледно и даље постоји активација бирача на веома високом нивоу. Вероватно је то последица протеста, али је интересантно да је и током првог таласа короне растао проценат опредељених", навео је он.
