Скупштина Војводине је изгласала председника и чланове Владе са 101 гласом „за”, а на предлог владајуће Српске напредне странке и њеног високог функционера Игора Мировића, који ће и наредне четири године бити на челу Покрајинске владе.
Који су били критеријуми за састављање нове војвођанске администрације – питали смо Игора Мировића у интервјуу за „Дневник.”
– Пре свега оцењивали смо рад секретара, односно чланова Покрајинске владе у досадашњем мандату. Желели смо да направимо и одговарајуће промене да један број младих људи, афирмисаних у јавном и политичком животу, заузме важна места. Морам да истакнем да сам готово свим члановима Покрајинске владе у претходном саставу био задовољан. Испунили смо све што смо поставили пред нас. Могу да кажем да је то била једна од ретких покрајинских влада у нашој вишестраначкој историји, чак и раније, која је транспарентно, у односу на јавно прокламоване циљеве, у односу на програм, после четири године могла да се похвали да је готово 90 процената онога што је био програм њеног рада остварено. Чинили смо то у веома тешким условима, у условима тешког наслеђа од наших претходника. Неуређене јавне финансије, готово десет милијарди динара дуга, неуређени систем, који сам оценио као више политикантски него професионалан и одговоран систем управљања унутар саме владе. И заиста, већина чланова Покрајинске владе у досадашњем мандату оцењена је високом оценом. Ипак, то је политички процес, који захтева сталну динамику и кадровске промене. У односу на та два критеријума, и у односу на предлоге политичких странака које чине већину у парламенту, успео сам да саставим добар тим и за наредне четири године.
Социјалисти су ушли у састав Покрајинске владе, али нису добили ресор. Шта ће бити конкретно задужење њиховог представника Бранка Чурчића?
– Потпредседник Бранко Чурчић ће, на основу одлуке и разговора који сам обавио са члановима Владе, бити задужен за координацију послова у делу надлежности које обављају покрајински секретаријати за привреду и туризам и за енергетику, грађевинарство и саобраћај. Бићемо мали тим, с обзиром на то да Бранко Чурчић има искуство у раду у привреди у последњих петнаестак година. Такође, с обзиром на то да је члан Владе и секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић, доктор економских наука, и да је и други члан Огњен Бјелић, покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај, дипломирани економиста с немалим искуством, већ петнаестак година рада у привреди, мислим да ћемо имати мали оперативни тим који ће се бавити тим питањима.
- Био бих неозбиљан и неодговоран кад бих рекао да ова велика глобална криза не оставља последице на економски развој, укупне приходе државе и приходе покрајинског буџета. Подсетићу на то да смо међу првима урадили ребаланс покрајинског буџета још у условима ванредне ситуације. Кориговали смо расходе наниже и тако сачували структуру буџета – навео је председник Покрајинске Владе, Игор Мировић за наш лист
Најавили сте формирање посебне управе Покрајинске владе која ће се бавити искључиво питањима оснаживања Срба у земљама у окружењу. На који начин ће им Војводина помагати?
– Војводина је и до сада помагала у значајном обиму – финансијски, технички и на све друге начине – пројекте и процесе од интереса за српски народ који живи у Републици Хрватској, Мађарској, Румунији, а у последње четири године, кроз интензивну сарадњу, у великом обиму и програме у Републици Српској, у Федерацији у оквиру Босне и Херцеговине и у Републици Црној Гори. То нису била велике своте, али су значајне да се одржи рад удружења, да се помогне српским организацијама да развију свој језик, часописе, једноставно – да чувају своју самобитност и свој идентитет. Видећете у предлогу буџета да ћемо издвојити новац – не велики, али довољан – да покажемо солидарност, одговорност, присуство Војводине у разним програмима и врсту наслеђа старе Милетићеве политике с краја 19. века. То је политика бриге о Србима и политика која Војводину и њене вредности приближава српском народу. Овде живе најстарије институције Срба, овде битише Матица спрска и имамо и право и обавезу да помажемо наш народ у земљама у окружењу. То је, заправо, смисао идеје.
Колико је пандемија утицала на покрајински буџет, да ли ће бити довољно простора за наставак започетих пројеката, започињање нових и окупљање око пројеката?
– Кориговали смо расходе наниже и на тај начин смо у једној, рекао бих, врло конзервативној пројекцији, сачували структуру буџета. У овом тренутку имамо мало више прихода, посебно од дела пореза на добит, тако да с мало више оптимизма можемо говорити о буџету за наредну годину. Не претерано великог оптимизма, али чини ми се довољног, најпре да одржимо све програме и пројекте, затим да завршимо започете велике пројекте који имају вишегодишњи карактер, и да према одређеним приоритетима уђемо и у нови инвестициони циклус. Сигурно је да то неће бити у оној мери као у условима кад немамо ковид као противника, али ћемо се трудити да прерасподелом новца одржимо најзначајније функције. Најиздашнија финансијска помоћ мора бити за здравствени и социјални систем, али истовремено и за привредне гране које су претрпеле највећу штету.
После објављене ваше треће књиге поезије, примљени сте у Удружење књижевника Србије. Одакле, као политичар, црпите инспирацију за своју поезију?
– Зар није свакодневни живот препун мотива? Треба само отворити очи и проникнути у човека и свет који нас окружује. Свако то може, неко је, наравно, даровитији, неко мање, а слике и реакција на живот око нас су један непрестани мотив. То је обележје песништва још од давнина. Могуће је упознати и открити судбине људи, упознати другу страну човека, разумети сваку врсту противречности и описати их у поезији или прози.
Који су приоритети?
– Наставићемо опремање задравствених установа, затим одређене инвестиције у установе социјалног карактера. Назначио сам као велику инвестицију реконструкцију домова у Чуругу и Старој Моравици. Настојаћемо да Дом у Старој Моравици буде реконструисан новцем Канцеларије за јавно улагање, али ако то не успемо, мораћемо нешто сами да предузмемо. Не желим да нам домови социјалног старања буду запуштени. Све финансијске и организационе капацитете установа, организација, агенција – фондова свакако – морамо да ставимо у функцију привреде јер су месеци иза нас у овој 2020. години показали да привреда Војводине има виталност, али исто тако и слабости. У десет од 24 индустријске гране у Војводини имамо раст, али у 14 имамо пад и стагнацију. Морамо јасно детектовати где желимо да интервенишемо. Свота којом располажемо није велика, али ћемо настојати да и новцем државе, кроз већ активне програме, помогнемо привреду колико год можемо. Наредна година ће бити веома тешка, не смемо да се заваравамо, последице ковида ће се осећати и у наредној, а вероватно и у 2022. години. Наш задатак ће бити да пад привредних активности успоримо, да помогнемо где год можемо – посебно у оним секторима у којима држава својим, много већим финансијским капацитетом, то није у стању да уради – да будемо мали, али поуздан ослонац, посебно за мала и средња предузећа. Значајан податак, када је реч о протеклих девет месеци, јесте да имамо раст зарада чак и у условима ковида. Највећи раст просечне зараде у Војводини 1. јула ове године у односу на исти период лане био је 5.600 динара. Али, има и много проблема. Усмерићемо се на проблеме и секторе које су знатно оштећени, попут туризма.
Како бисте оценили рад Покрајинске владе у прошлом мандату?
– Најзначајније резултате смо имали у делу наших надлежности које су се тицале подстицаја за привредни развој. Да подсетим: десет индустријских зона за четири године, потпуно нове мере подстицаја за пољопривреду и рурални развој, велики инвестициони захвати, део нашег учешћа у индукцији раста грађевинске индустрије… Четрдесет процената свих грађевинских дозвола Републике Србије у овој години издато је у Војводини. Није тачно да се то односи само на Нови Сад. Односи се, примера ради, и на велике енергетске објекте, 400 нових мегавата је инсталисана снага у Војводини од 2016. до 2020. године. То је готово половина једног „Ђердапа”. То су нове енергане на биомасу, ветропаркови и друго. Важну улогу су одиграли и Привредна комора Војводине, Развојни фонд Војводине, Развојна агенција, бројне локалне самоуправе, отворено је на десетине фабрика, и то је био наш допринос. Највећи терет је поднела Влада Србије, али она не би могла понудити локације да их ми нисмо изградили. Десет нових индустријских зона и још 12 у које смо додатно улагали. Данас имамо 22 потпуно опремљене индустријске зоне, које нисмо имали 2016. године.Тако да је то сасвим сигурно највећи успех уз, наравно, много важних пројеката и добро осмишљених подстицаја у пољопривреди. Често учесници у јавном животу не разумеју колико је привреда значајна за општи напредак друштва. Моји претходници на овом месту нису разумевали у потпуности тај процес. Два важна сегмента – економски развој кроз раст прихода и добро уређене и строго наменски категорисане јавне финансије. То је гаранција за развој свих других делова друштва.
У последњим годинама, без обзира на велико политичко искуство које имате, ретко коментаришете политичка питања. Због чега?
– Најдуже делујем на политичкој сцени у нашој земљи. Желим да иза мене остану конкретна дела. Много сам времена потрошио на координацију послова, припрему пројеката, постављање концепта који треба да мотивише људе у локалним срединама, установама, институцијама да изврше задатке с циљем да мој рад не остане мртво слово на папиру. Није лако реконструисати све клинике; да је то лако, неко би пре мене извео, нити је лако изградити десет индустријских зона и припремити пројектну документацију за велике инвестиције које води Влада. Често сам заокупиран тим темама и, заиста, политичке теме и изјаве политичких противника, сматрао сам неозбиљним и недовољно важним да бих реаговао. Иако понекад и сам закључим да је то можда моја грешка, а можда и није јер сам некада сасвим свесно и циљано желео да умирим политичку сцену и релаксирам је од својих изјава. Мислим да су грађани с правом незадовољни сталним прљањем јавног простора и да с још већим правом желе конкретне резултате. Доста им је јалових расправа, надгорњавања, често у томе без мере учествују и неки наши чланови, а често учествују с правом јер треба одговорити на неистине, бруталне измишљотине, лажи. Покушао сам да између те две крајности заузмем неку средину. Нисам можда у томе успешан, али сам успешан у конкретним резултатима који стоје иза мене.
Како коментаришете критике опозиције да није постигнут равномеран развој Војводине?
– Сигурно је да је свима јасно да постоје неразвијене и мање развијене општине у Војводини. Потребно је много више труда, енергије и новца да би се у мање развијеним општинама створио стандард, систем и организација живота која треба да задржи људе на тој територији. Тај посао има дугорочни карактер. Моћи ћемо да урадимо и више када будемо развили пре свега саобраћајну инфраструктуру. Зато толико и инсистирам на изградњи ауто-пута од Новог Сада до Зрењанина и од Зрењанина до Београда јер ће бројне општине, попут Сечња, Ковачице, Жабља и других у тој зони, или на 10, 15 или 20 километара од ауто-пута добити већу шансу за улагања у свим областима и тако излазити корак по корак из зоне неразвијености. Те иницијативе су биле моје и сад грчевито браним као моје и Фрушкогорски коридор, и ауто-пут Нови Сад – Зрењанин, и Зрењанин–Београд. И реализација иницијативе председника Вучића за брзу саобраћајницу која ће повезати Сомбор и Кикинду од огромног је значаја за западну Бачку и северни Банат. То су ствари на којима морамо упорно да радимо јер ће створити боље услове за инфраструктурно повезивање, реализацију привредних активности, повећање степена економског развоја и останак људи у тим местима.
Ержебет Марјанов
