Састанак је почео нешто после 17.00 часова у згради Председништва на Андрићевом венцу.
После билатералног састанка, уследиће пленарни састанак.
На састанаку су присутни амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Србије у Мисији у Бриселу Данијел Апостоловић, министарка за евроинтеграције Тања Мишчевић и министар спољних послова Марко Ђурић.
Обраћање председника Вучића
- Захвалан сам на посети и енергији коју улажете. Хвала вам на прецизним речима око непотребности постојања колективе кривице, умећемо то да памтимо. Имам једну лошу вест за мене и вас, мислио сам да ћу доћи у Котор али ћу највероватније морати да идемо на Седницу скупштине савета безбедности, а то ће бити у среду. Идем највероватније вечерас у Њујорк. Пружићу им одговор какав заслужују.
- Желим да вам кажем велико хвала на свим плановима које сте донели у Београд и хоћу грађанима Србије да кажем да имамо на чему да радимо и да имамо на чему да будемо захвални. То није реч само о новцу, то је реч о структурним реформама и стварним стварима од којих грађани Србије могу да имају само бољитак, добитак и бољи живот. Ми овде говоримо о важним стварима које ми морамо да направимо и ја сам разговарао о три не лаке економске ствари за нас везане за то јединствено тржиште, које се тичу државне помоћи, које се тичу визног режима и које се тичу раздвајања предузећа у оквиру наших јавних предузећа, дакле да бисмо могли да испоручимо најбоље резултате. Дакле и то некада нису увек све сасвим лаке ствари, посебно око државне помоћи и јавних набавки, али је то наш посао и то ћемо да решимо. Да бисмо добили много тога, да би прво људи који плаћају дознаке, а има их много из иностранства, не би морали да плаћају посебне таксе и ту би уштедили чак и око 20%. Ми смо предложили отварање такозваних зелених линија за наше камионе. По први пут смо покренули укидање такозване ПЕМ конвенције за земље које нису чланице Европске уније, што је страшно важно, јер ја се надам да ће једног дана паметна влада говорити о литијуму, што је огромна шанса за страховити успон и успех Србије, али тада су нам потребни произвођачи електричних аутомобила. А ко ће да дође у Србију да производи електричних аутомобила ако он има 10% царине, а ми нисмо у стању да направимо 55% тога аутомобила у нашој земљи? Да не објашњавамо све људима, али много тога морамо да урадимо, али то ће значити драматичан скок, страховити скок за нашу земљу што се економије тиче, што се животног стандарда тиче, што се пензија наших пензионера тиче, што се плата наших радника тиче. Ми смо у агенду РАСТЕ коју је предложио Оливер Вахили тих шест милијарди првих, ја сам јутро разговарао са Синишом, као што знате, преликом поста експао он очекује наших првих 125 милиона ускоро. Није то новац који ће нас спасити, али је то важан новац који показује посвећеност Европске уније реформама и у нашој земљи и у другим земљама. Дакле, што се нас тиче, ми ћемо овај свој посао урадимо. С Европском унијом 2023. године смо имали укупну размену трговинску и услугама 50,8 милијарди, од тога чак 24,8 милијарди је био извоз, готово 50%, готово, извините, 95% покривеност увоза извозом, што никада раније није био случај и веома сам поносан на то, али то радимо захваљујући управо фабрикама из Немачке.
- Дакле, ово је за нас веома, веома важан период. Ми смо се спремили за Которску сесију, ја сам разговарао са свим људима из Брисела по том питању, био спреман и радовао се одласку у Котор. Овако, нећу ићи ја, али ће ићи премијер Вучевић, уколико је ова вест истинита. Ићи ће Марко Ђурић и Тања Мишчевић. Тако да, ми идемо са највећим тимом у Њујорк да бисмо показали озбиљност, одговорност и да бисмо показали колико нам је стало да овде урадимо најбољи могући посао. И када ми кажемо да ћемо нешто да урадимо, ми ћемо то да урадимо. Као што сам обећао, много ће да их боли глава од свега што ћу да радим у Њујорку, болеће их глава, као што нас боли и срце и душа за оно што они нама раде са овим резолуцијама. Оно што је обећано, биће испуњено. И у једном и у другом случају.
- Вархеји има један оптимистичан план, да се у наредном мандату направи велико проширење Еуропске уније у којем би требало да учествује и Србија. То би за нас биле изузетне вести, осим што смо ми, нажалост, то више пута слушали, али посматрајући геополитичку ситуацију, познавајући, знајући озбиљност и одговорност господина Вархеија, верујем да је говорио и срца и из главе колико и зна и колико је могуће предвидети те догађаје. Ја нисам сигуран да је толико годину унапред могуће све предвидети, али ми ћемо да се спремамо. Ја се надам да оно што је с правом замерио Вархеји, а то је наша неусаглашено са њиховом спољном политиком, не буде сметња, сасвим сам сигуран да ћемо отворити трећи кластер много нових поглавља и да ћемо се приближити отварању готово свих поглавља до краја године. То би био велики замајац, велики помак напред. Нисмо ми баш савршени да можемо да испунимо све што се од нас тражи, оно што кажемо да ћемо да испунимо, то ћемо да испунимо. Желим да се захвалим Канцеларији Европске комисије у Београду, господину Жиофреови и свим његовим сарадницима на великој борби да Србији по овим важним питањима помогну. За нас су ове структуралне реформе веома важне, суштински важне, хоћемо да растемо брже. Mmi хоћемо да идемо напред, хоћемо да гурамо ствари напред и молимо вас да нас на том путу подржите. Хвала вам још једном за добре вести, хвала вам за огроман труд, за велики напор, за то што нас и трпите понекад, па трпимо и ми вас понекад. Верујем да су људи у Србији данас и мирни и радосни пошто су вас чули. Хвала вам најлепше.
Обраћање јавности комесара ЕУ за суседску политику и проширење
- Увек ми је веома драго када дођем у Србију. Овог пута сад имам више времена да проведем овде и срећан сам што могу да видим све оно што смо радили у протеклих пет година и коначно плодове тог рада. Надам се да ће следећа комисија видети Србију у Европској Унији, да ће се придружити до краја мандата, јер мене је јасно да ће наредна комисија морати да буде комисија проширења. Наредна комисија ће морати сав напор и рад да усмери на нове чланице Уније, јер јасно је шта је чланство донело централној и источној Европи и веома смо поносни на темељне дубоке промене и трансформације привреда и друштава земаља-чланица. Дакле, сада ми правимо све алате, спремамо замајац, како би наредна комисија могла да донесе резултате.
- Већ смо почели и са реализацијом плана раста. То је једна од тема о којој сам разговарао са председником, а то је како да се што пре тај план раста спроведе. И надам се да у сав посао који радимо да ћете моћи прве резултате тог плана раста видети овде у Србији. Тако да бисмо могли онда одмах да пређемо на план убрзања процеса придруживања, значи убрзање реформи, убрзање реализације услова за придруживање као и постизање приступа јединственом тржишту, што значи доношење користи грађанима и привреди и пре самог проширења. Зато је кључно да се план раста не само реализује, већ и да цео регион то спроведе, јер план еаста неће функционисати уколико регион не функционише као један, јер заједничко-регионално тржиште није могуће да појединачно земље приступе јединственом члану, тржишту, већ цео регион мора да се придружи и онда ће имати једнаке услове као и саме земље чланице. И зато ова постепена интеграција, како то зовемо у Бриселу, ће бити круцијална, биће кључна. Ове године смо већ имали један самит и надам се да ћемо у Котору се са председником срести на наредном, где ћемо разговарати о постигнутим резултатима, о зеленим коридорима. Дакле, све је то неопходно како би се цео регион брже интегрисао. Овај програм помоћи ће обезбедити додатна финансијска средства, јер ове напори и ове реформе, коштају.
- Када је реч о Резолуцији о Сребреници, ја се не слажем са колективним кажњавањем, то није део наших вредности. Не мислим да то доприноси превазилажењу свих страхота ратова на Балкану, осудили смо злочине против човечности. Ти људи морају да сносе одговорност.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић разговарао је 4. априла телефоном са Вархејијем о успостављању Фонда за реформу и раст за Западни Балкан који су усвојили Европски савета и Европски парламент.
Циљ Фонда је да подржи партнере ЕУ са Западног Балкана у спровођењу реформи у вези са ЕУ, као и да стимулише њихову економско приближавање ЕУ на основу реформских агенди блока.
Поред тога, Фонд треба да помогне и у усклађивању партнерксих земаља кад је реч о вредностима, законима, правилима, стандардима, политикама и праксама ЕУ у циљу будућег чланства у ЕУ.
Танјуг/Курир
