Представљени лидери у привлачењу инвестиција у Војводини

Потенцијали тих градова који су по мери привредника као и најновије истраживање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) о спремности локалних самоуправа да подстичу развој локалне привреде, представљени су на конференцији у Бановини у организацији Покрајинске владе и НАЛЕД-а.

„Пројекат који нас је данас окупио везан је за промоцију инвестиционих потенцијала Новог Сада, Сомбора и Руме, неки наредни ће, верујем на професионалан и ефикасан начин афирмисати потенцијале и других градова и општина наше покрајине. А ти потенцијали су, када је реч о Војводини неупоредиво већи од степена њихове искоришћености“, нагласио је председник Покрајинске владе Игор Мировић.   

Он је подсетио да, од тренутака када је Покрајинска влада на чијем је челу преузела одговорност за функционисање и будућност Војводине, њен равномерни економски развој издвојили су као један од главних приоритета. Јер, несклад степена развијености појединих делова покрајине био је изузетно велик, могло би се рећи драстичан. Мировић је навео да су затекли ситуацију у којој је чак 19 војвођанских општина, а то је више од трећине њиховог броја, пало испод просека развијености Републике Србије. Како је рекао готово је био потпуно заустављен развој чак и некад моћних индустријских центара попут Зрењанина, Сомбора и Сремске Митровице, који су некада били генератори не само сопственог развоја, него и просперитета великог броја других општина које им гравитирају.

„То је дакле, била реалност коју смо затекли и коју смо стављајући међу приоритете подршку развоју свих делова покрајине, већ почели да мењамо“, истакао је председник Покрајинска владе.

Он је казао да је један од механизама у континуитету подршка отварању индустријских зона широм Војводине. Циљ Покрајинске владе, навео је Мировић да свака локална самоуправа, у којој за то постоје услови добије бар једну модерну индустријску зону и да се у наредних неколико година у свакој локалној самоуправи отвори бар једна нова фабрика. 

„Да смо на добром путу, уверава чињеница да је отварање нових фабрика у свим деловима Војводине постало готово свакодневица и то је оно што ме лично заиста чини срећним“, истакао је.

Мировић је нагласио да у томе значајну улогу има Развојна агенција Војводине која је формирана прошле године с циљем привлачења инвеститора и директно субвенционисање отварања нових радних места. За то Покрајина издваја значајна средства, важно је рећи да  већим износима подржава отварање нових радних места у мање развијеним војвођанским општинама него у општинама с већим степеном развијености.

„Подстицање равномерног регионалног развоја је, дакле, вишеструко важно па отуда не треба да чуди што нам је у међувремену партнер постала и Национална алијанса за локални економски развој чије је то суштинска мисија“, нагласио је председник Покрајинске владе.

Регионална иницијатива

У Србији је од 2008. до 2012. године више од 30 локалних самоуправа испунило захтеве БФЦ стандарда. Од 2012. године програм прераста у регионалну иницијативу која се сада спроводи у Хрватској, БиХ, Македонији, Црној Гори и Србији. Кроз БФЦ програм је до сада прошло око 100 градова и општина у региону и 43 је стекло БФЦ ЦЕЕ сертификат по заједничком регионалном стандарду. Међу њима је осам из Србије Пирот, Лесковац, Шабац, Стара Пазова, Рума, Панчево, Нови Сад и Сомбор.

Чланица Управног одбора НАЛЕД Станка Пејановић је нагласила да је, поред НАЛЕД-а, добар приступ у привлачењу инвестиција у Војводини препознао и Фејненшел тајмс, који Војводину годинама уназад позиционира међу десет најбољих у Европи на листи „Градови и региони  будућности“ по стратегији привлачења инвестиција и ниским трошковима улагања. На тој листи се међу малим регионима нашао и Срем као и градови и општине Сремска Митровица, Инђија, Зрењанин, Сомбор, панчево, Рума и Стара Пазова. Пејовић је навела да овим локалним самоуправама заједничко је да су оцењене као општине по мери привреде према БФЦ стандарду повољног пословног окружења који НАЛЕД спроводи од 2007. године, а који за општинском руководству представља путоказ и инструмент за реформе и унапређење услова пословање на локалу.  

Сечујски: Центар ИТ сектора

Горан Сечујски, шеф Канцеларије за локални економски развој Новог Сада је рекао да град није познат само по великим светским компанијама које овде послују него и по мањим компанијама. Како је навео према Агенцији за привредне регистре у Новом Саду послује преко 400 привредних субјеката који су регистровани за програмирање за било коју област из ИТ сектора. Те компаније запошљавају око 3.000, а према неким евиденцијама чак и преко 4.000 људи у Новом Саду.

„Највећи предност нашег града је Универзитет који броји више од 50.000 студената. Само Факултет техничких наука који је изнедрио више од 140 старт-апова из области ИТ сектора има преко 15.000 студената и више од 3000 студентата који су на ИТ смеровима.“

Сечујски је подсетио да је Град Нови Сад заједно са Покрајином и Универзитетом у Новом Саду оснивач Пословног инкубатора у Новом Саду који на 800 квадратних метара у строгом центру Новог Сада им велики број фирми.  

Највећи потенцијали Новог Сада су у ИТ сектору. Ту послују познате светске компаније из те области попут Шнајдера и Континентала и град је постао центар ИТ сектора у Србији који сведочи о успешности градске администрације у привлачењу страних инвеститора. Рума је лидер по инвестицијама у аутомоблиској индустрији у Србији. Фабрике које извозе и пласирају своје производе међу којима су Фиат, Мерцедес и Сузуки и проширују своје погоне говоре о успеху локалне администрације у Руми, док су највећи потенцијали Сомбора су  пољопривреди.

Експанзија воћарства и сточарства

Пољопривреда је развијена у свих 15 насељених места у општини Сомбор. Најзаступљенија је ратарство, али су у последњих година у великој експанзији и сточарство и воћараство захваљујући мерама аграрне подршке, која даје могућност подизања вишегодишњих засада и коришћење државног земљишта у периоду од 30 година.

Председник општине Руме Слађан Манчић је рекао да захваљујући инвестицијама и компанијама које послују на територији општине, за око 3.000 је смањен број незапослених у односу на 2014. године кад су имали око 7.000 људи без запослења.. О успешности општине сведочи и буџет.

„У 2014. години смо имали buyеt од 970 милиона динара, а 2017. годину смо завршили са милијарду и 70 милиона динара. Пројектовани buyеt за 2018. годину је више од две милијарде и 60 милиона, мислим да ћемо и то надмашити с обзиром на то да смо од Покрајинске владе, преко Управе за капитална улагања, већ у првом кварталу године добили око 230 милиона за уређење радних зона“, нагласио је Манчић.

Заменик градоначелника Сомбора Антонио Ратковиће је рекао да у том граду се интензивно ради а унапређење привредног амбијента, развоја пољопривреде и унапређење сарадње између администрације и инвеститора. Кључни фактори привредног развоја, како је навео плодно земљиште и вогатство водама.

„Сомбор има 17 катастарских општина са више од 95.000 хектара земље од чега је 30.000 хектара у државном власништву“, навео је он. „Пољопривреда је развијена у свих 15 насељених места у општини Најзаступљенија је ратарство, али су у последњих година у великој експанзији и сточарство и воћараство захваљујући мерама аграрне подршке, која даје могућност подизања вишегодишњих засада и коришћење државног земљишта у периоду од 30 година.“   

Ержебет Марјанов