Књигу 6 чине критички приређене приповетке настале од 1914. до 1941. године (приредио доц. др Милан Алексић), књигу 7 приповетке настале од 1946. до 1948 (приредила проф. др Зорица Несторовић), а књигу 8 (приредио мср Милан Потребић) и књигу 9 (приредиле др Ливија Екмечић, мср Марија Благојевић и проф. др Зорица Несторовић) приповетке настале од 1949. до 1960, док су у књизи 10 критички приређене приповетке настале од 1961. до 1975. (приредила мср Милица Ћуковић).
Руководилац пројекта и уредник, проф. др Зорица Несторовић, каже да је корпус одабран за Друго коло специфичан по томе што обухвата приповетке које су објављене само у периодици, затим приповетке које су објављене у периодици и изворима из пишчевих приповедака, потом приповетке објављене у периодици, изворима и сабраним делима и на крају оне које су остале у рукопису.
Претходно у оквиру Првог кола, објављеног 2017. године, нашле су се критички обрађене приповетке из збирки које је Андрић сам приредио и објавио.
Резултат та два кола, према речима Несторовић, вишеструк је, јер су први пут установљени основни текстови Андрићевих приповедака, први пут рашчитани рукописи Андрићевих приповедака и упоређени са основним текстом и све разлике пописане и објављене све, у овом тренутку, постојеће верзије приповедака.
Несторовићева је истакла да су први пут упоређени сви текстови једне приповетке, било у рукопису, било штампани, прегледане све Андрићеве бележнице, пописане и у табеларном прегледу донете све маргиналије са страница на којима се у Андрићевим личним примерцима налази текст приповедака које су критички приређене и у речник мање познатих или непознатих речи унета објашњења речи које је урадио сам Андрић.
Академик Миро Вуксановић, председник Уређивачког одбора и председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, рекао је да је циљ објављених кола да се испише целовита историја сваке Андрићеве приповетке, "књижевног жанра у који је српски нобеловац имао највише поверења", и да се утврди канонски текст сваке од њих.
Вуксановић је констатовао да су критичка издања српских писаца раритетна појава и да је објављивање Критичког издања дела Иве Андрића подухват од националног значаја.
"Овакви послови су ретки зато што су тешки. Траже знање, пажњу над пажњама, стрпљивост, напор и пуну оданост. Све је то Андрић заслужио и све то су му приређивачи критичког издања његових приповедака несебично дали", истакао је Вуксановић.
Чланица Уређивачког одбора и управница Задужбине Иве Андрића др Жанета Ђукић Перишић је истакла да је у Русији објављено 90 томова критички приређених целокупних дела Лава Толстоја, и приметила да у Србији стручна и научна јавност, као ни државне институције, нису до сада имали много слуха за улагање у израду критичког издања дела српских писаца, као ни текстологије, због чега је рад на тексту, критичко приређивање дела, углавном препуштано појединцима ентузијастима.
Она је рекла да критичко издање, као свеобухватно научно издање текста, за циљ има да представи текст у коначној форми и да истовремено прати историју настанка текста и дијахронијски бележи и коментарише промене текста, оценивши да је врло важно пружити историјат и еволуцију текста, мене и генезу ауторове замисли, уз пуно уважавање његове воље.
Треће коло, чија је припрема увелико у току, донеће критичко издање Андрићеве збирке приповедака "Кућа на осами", коју је писац припремио за штампу, али је остала у рукопису услед његове смрти, и на томе ради мср Марија Благојевић (књиге 11 и 12).
