Тим поводом, у Српском народном позоришту у суботу, 24. новембра, биће одржана премијера позоришне представе „Светозар“ рађене по тексту једног од најзначајнијих савремених српских писаца Милована Витезовића, а у адаптацији драматурга Спасоја Миловановића. Представу режира Југ Радивојевић.
Истог дана на Тргу Републике од 21.00 сат биће организован трочасовни концерт.
Програм обележавања наставља се 25. новембра отварањем Музеја присаједињења Војводине Краљевини Србији, док ће на Тргу слободе, у организацији Града Новог Сада бити откривен споменик краљу Петру И Ослободиоцу. Због ратних подвига, посвећености идеалима владавине права и парламентаризма, доприноса уједињењу и ослобођењу ових крајева, остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац.
Истог дана, биће одржана Свечана академија у Српском народном позоришту, у присуству највишег државног врха Републике Србије, Републике Српске, представника регија и градова са којима Аутономна покрајина Војводина и Град Нови Сад имају потписане споразуме о сарадњи.
Током 24. и 25. новембра у центру Новог Сада биће постављена велика мултимедијална изложба „1918“, која ће на једном месту приказати величину Србије у Великом рату.
У Матици српској 2. новембра биће одржан научни скуп, на коме ће се размотрити сложени историјски процеси у области политике, идеологије и културе који су довели до националног уједињења, док ће у организацији новосадског универзитета, на Правном факултету, бити организован научни скуп на тему присаједињења Војводине Србији.
У припреми је и јубиларна едиција „Српска књижевност о Великом рату“, коју Покрајинска влада реализује у сарадњи са Министарством културе и информисања, а која има за циљ да кроз романе, песме, драме и приповетке прикаже величину победе и страдања српског народа.
На Радио телевизији Србије, крајем септембра почиње емитовање серијала „Великани српске Војводине“ у 28 епизода. Пројекат је у потпуности финансирала Покрајинска влада. Серијал прати догађаје и личности које су у прошлости пресудно утицале на живот српског и других народа попут Саве Текелије, Карловачке митрополије, Матицу српску, Ђорђа Натошевића, Константина Богдановића, Бранка Радичевића, Милице Стојадиновић Српкиње, Ђуре Јакшића, Јована Суботића, Мајске скупштину 1848, Светозара Милетића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Јаше Томића, Жарка Миладиновића, седам дама Велике народне скупштине, Михајла Пупина, Јована Јоце Лалошевића, Петра Коњовића, Ивана Антуновића, Јована Храниловића, проте Стевана Михалџића, Људевита Мичатека, Васе Стајића и Игњата Павласа.
Серијал је режирао Иван Живковић, сценариста је Маја Узелац, а стручни консултанти на писању сценарија били су проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Никола Страјнић и историчари др Жарко Димић, Ђорђе Србуловић и Ђорђе Бошковић.
Покрајинска влада и Филмски центар Србије обезбедили су финансијска средства за снимање играног филма и серије у 10 епизода, по сценарију Милована Витезовића а у продукцији Кошутњак филма и Зилион филма.
